Подешавања / Settings

Москва је већ једном одбацила арапско-прозападни нацрт резолуције о коме се јуче расправљало у Савету безбедности као идеји (предлогу), мада један високи дипломата наводи да недвосмислена осуда Русија значи да ће тражити велике промене пре давање своје сагласности.

Амбасадор Србије у Подгорици Зоран Бингулац оценио је да чланство Црне Горе у НАТО-у не би угрозило односе Подгорице и Београда. Бингулац је подгоричкој Атлас телевизији казао да неутралној Србији „неће сметати“ евентуани улазак Црне Горе у НАТО.

Тражите конхеренту националну визију? То није Национална Стратегија за безбедности САД.

„Глас за нашу листу је и глас за Србију која неће чекати лажне арапске инвестироре, као и за државу која неће бити део НАТО који нас је дивљачки бомбардовао 1999. године“, истакао је Илић.

Са лидером УРС Млађаном Динкићем засад нико неће да иде у коалицију, због чега су одлучили да сами иду на изборе.

50. конференција одржана у Минхену по питањима безбедности по стилу се мало чиме разликовала од претходних. Већ по традицији – учесници су се поделили на две групе: велику групу представника Запада, са једне стране, и Русију – са друге.

Потпредседник Владе Црне Горе и шеф дипломатије Игор Лукшић изјавио је данас да та држава има највише шанси да постане прва наредна пуноправна чланица НАТО-а.

Тачно месец дана после почетка агресије и бомбардовања Југославије 1999. НАТО се налазио пред великом прославом 50 година постојања и још већим изазовом шта урадити у рату против Југославије. Да ли појачати бомбардовање и по цену нових цивилних жртава и штете, што се све медијски враћало као бумеранг, или повести копнену офанзиву пре свега користећи ОВК као пешадију?

После интервјуа са француским новинарем Пјером Пеаном „Вести“ ексклузивно доносе изводе из поглавља „Иза кулиса француске политике“ његове књиге „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“, коју је недавно објавио париски издавач Фајар, а очекује се и њен српски превод у издању Службеног гласника.

Како је ратно ваздухопловство Југославије изненадило НАТО снаге на Тузланском и Тиранском аеродрому и нанело им озбиљне губитке.

30. априла 1999. године авиони НАТО пакта су у два наврата бомбардовали Мурино, мало насеље у Црној Гори. Убице су тада са десетак пројектила погодиле мост на Лиму који се налази у центру насеља. Страдали су цивили међу којима и троје деце

Судећи по свему, управо такву грешку чине европске власти журећи да реализују још један спорни геополитички пројекат. Отворено подржавајући радикале и националисте на „украјинском фронту“, неизбежно буде сопствене „демоне“.

Данас ЕУ покушава да искористи унутарукрајински конфликт у сопственим енергетским играма. У тим играма земљама Централне и Источне Европе традиционално се пружа улога талаца сумњивих пројеката и опасних геополитичких рачуница.

Другог јуна (1999) Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин су у Београду код Милошевића. Џон Сојер, Блеров саветник за спољну политику и касније шеф контраобавештајне службе МИ6, јавља да су Руси прихватили договор који „испуњава све наше захтеве“, али да остаје проблем око конфигурације НАТО трупа на Косову, посебно није до краја решен проблем команде и контроле.

Британски премијер одлучио да ратом поправи лош лични рејтинг и заустави опадање подршке његовим лабуристима како би на изборима добили још један мандат.

Међутим, када се подвуче црта, сав труд САД у овом спорту био је скоро па узалудан, из простог разлога што нису успеле да стекну значајну предност на Совјетима. Схватили су да је шанса давно пропуштена још 50-тих година.

Русија је више него у стању – закључио је Лавров – да заштити ваздушни простор над олимпијским комплексом, да брине о безбедности планинских спортских објеката и да игре заштити са мора.

У суботу, првог маја (1999. године) Камбел уноси у дневник („Сила и одговорност 1999-2001“): „Још једна непријатна ноћ на косовском фронту… НАТО је напао један мост, погодио путнички аутобус, па сам одмах предложио команди у Бриселу да морамо да припремимо две верзије (!)овог догађаја, док још нисмо знали шта се у ствари догодило.

Турска, која је са Западом тесно повезана евроатлантизмом, приморана је да прихвати таква правила игре. Међутим при том турско руководство у складу са својим глобалним спољнополитичким концепцијама покушава да за себе створи максимално широк „прозор могућности“ који би му омогућио маневрисање.

Давање логистике и заштите нарко картелу Дарка Шарића који је стартешки партнер руске мафије, прислушкивање амбасада држава НАТО за потребе треће стране, напади на опозиционе лидере, медије, невладине организације – само су неки од најважнијих разлога зашто Црна Гора неће добити позивницу за НАТО ове године”, казао је Медојевић