Подешавања / Settings

Када се пажљивије погледају наши медији, тешко се може уочити да је достојно обележена петнаеста годишњица од бруталне, убилачке и незаконите агресије снага НАТО пакта на СРЈ – Србију и Црну Гору. Овај изузетно важан историјски датум је поменут тек толико да се ипак може рећи да није остао незабележен у нашој јавности. А управо се деценију и по након кршења свих норми међународног права показала сва далекосежност и значај ове агресије, као и отимање дела наше суверене територије, за укупне односе у савременом свету и међународној заједници.

Некадашњи норвешки премијер 13. генерални секретар Северноатлантског савеза. Као млади левичар није био за чланства његове земље у Алијанси.

Многи од њих знали су да је то био пут без повратка. Ту су и они чија имена не знамо: бројни ватрогасци, лекари, припадници спасилачких служби…

Исто као и 1999. године, када су се сваке вечери окупљали испред Гедехтнискирхе у најстрожем центру Берлина, тако су се и сада на 15-годишњицу НАТО бомбардовања Југославије, додуше више у симболичном броју, поново састали они које је зближила иста потреба да зауставе рат, лажи и агресију.

Говор на отварању међународне конференције „Глобалним миром против глобалног интервенциноизма и империјализма“, 22. марта 2014. у Београду

22. и 23. марта у Београду је протекла међунаородна конференција посвећена тешком за српски народ датуму – 15-годишњици агресије НАТО-а против Југославије. Организатори конференције су Форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, Светски савет за мир и друге организације.

Дарко Шарић однео је превагу над НАТО жртвама, а оштар говор председника Србије о изостанку кажњавања бар једног џелата западне војне алијансе доживео је цензуру у највећем броју српских медија.

„Војном интервенцијом у Србији НАТО је донео мир и крај једног режима. Том акцијом ојачао је своју улогу на Балкану”, рекао је Кларк, који је био заповедник НАТО-а у Европи у време када је Алијанса војно интервенисала против Србије.

Министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин изјавио је вечерас да жртве бомбардовања не смеју бити заборављене оценивши да је НАТО који се није извинио за бомбардовање Србије „зло.“

На конференцији „НАТО и југоисточна Европа“, у организацији Атлантске инцијативе у сарадњи са амбасадом САД

“ Пре 15 година НАТО је интервенисао да би зауставио геоницд на Косову! Никада нећемо заборавити!“

НАТО кампања у Републици Српској је у пуном јеку. Одржавају се састанци, прес конференције, организују се семинари и низ других активности. Поједини медији у Републици Српској, а које плаћа НАТО алијанса, чак пишу опширне чланке о томе како је тобоже НАТО једна „хуманитарно-друштвена“ организација

Москва озваничила присаједињење Крима указом о ступању на снагу руског законика, а НАТО и Немачка најавиле јачање војне присутности на границама према Русији

– То значи да ће Македонија постати муслиманска земља. То су ствари које јој одузимају идентитет, а не име. И управо зато су нам неопходни НАТО и савез са Европском унијом – изјавио је Георгијевски.

Томислав Николић, поводом 15 година од напада НАТО, истакао да до сада „нисмо чули искрено извињење“ за то безобзирно ракетирање моста на верски празник.

Око 20 часова зачуо се удар од кога се просторија затресла. Стигли смо само да се погледама. Већ у следећем тренутку уследила је страшна експлозија и ја сам полетео увис.

Москва – НАТО је почео планирање операције разбијања СФРЈ 1985. године, а бомбардовање СР Југославије био је први покушај нарушавања уравнотеженог светског безбедносног система, изјавио је председник руске Академије за геополитичка питања Леонид Ивашов.

Представе обичног српског грађанина о исто тако обичном становнику Сједињених Америчких Држава засноване су делом на запажањима, делом на предрасудама.

Немачки адмирал Елмар Лудвиг Шмелинг, бивши шеф контраобавештајне службе НАТО: Одговорни за НАТО злочине нису одговарали и од тада је сумрак права.

Група наших стручњака и научника уз помоћ колега из расејања су управо због тога у септембру 2001. године организовала Међународну конференцију о еколошком опоравку тадашње СР Југославије (ЕНРY2001) на којој је било представљено 142 рада од 320 аутора из 21 земље, и обрађене теме су укључивале: утицај ратних дејстава на животну околину, еколошке последице уништавања индустријских постројења, загађење вода, ваздуха и земљишта токсичним хемикалијама и тешким металима, као и биомедицински ефекти и психосоматске и социјалне последице бомбардовања.