Подешавања / Settings

Ројал Дач Шел одусто је од експоатације нафте и гаса у приобаљу Аљаске јер су резултати пробних бушотина у које су уложене милијарде долара разочаравајући.

Посебну пажњу у емисији су изазвале анализе судара интереса великих сила на Балкану, око пројекта Јужни и сада Турски ток, што је све повезано са нестабилношћу у Грчкој, кризи владе у Македонији, новој Орбановој политици у Мађарској, покушају да се Црна Гора мимо референдума увуче у НАТО.

За последњих седам година САД су направиле пробој у области производње нафте из уљних шкриљаца. Американци су у 2004. добијали 111 хиљада барела дневно, а у 2011. години, захваљујући преради уљних шкриљаца, 553 хиљаде барела дневно. Као резултат тога, увоз сирове нафте у САД је пао на најнижи ниво за последњих 25 година.

„Запад би против Русије требало да уведе нафтни ембарго, јер би то било много ефикасније него постојецће санкције“ сматра Андреас Умланд.

У 2014. години у Русији је произведено 525,3 милиона тона нафте, тако да ће овогодишњи раст прозводње бити приближно 0,6 одсто.

Призор је стварно страшан. Са места догађаја стижу контроверзне вести.

„Сведоци кажу да је експлозија одјекнула у 5.30 часова. На десетине ватрогасних јединица и спасилаца и даље се боре против пожара“, навео је репортер те станице са лица места, истичући да је јако тешко да се обузда пожар јер су резервоари са горивом јако близу један другог.

КИЈЕВ – Најмање четири особе су погинуле, када је у складишту нафте на подручју Кијева избио велики пожар, јавила је Украјинска новинска агенција УНН, позивајући се на изворе у државној Хитној помоћи.

Производња у Русији се показала прилично отпорна на пад цена и у наредних годину-две земља неће имати проблема са одржавањем производње.

Скај њуз је открио поверљиве информације које су Вашингтон и, сада већ бивше, јеменске власти сакривали како од јеменске, тако и од светске јавности.Америчка ТВ мрежа Скај њуз је открила да је Јемен највеће нафтно налазиште на свет

Актуелна прича о милионима барела нафте у црногорском делу Јадрана само су наставак приче која је почела пре скоро 50 година пробним бушотинама Југопетрола из Котора и тада заинтересованих нафташа из Америке.

Цена нафте „Бенчмарк брент“ која би требало да се испоручи у мају месецу порасла је за 3,17 одсто, на 58,27 долара по барелу.

Руска привреда за собом има тешку годину: цена нафте, њеног најважнијег извозног артикла, пала је на најнижи ниво у историји, а национална валута рубља се тек последњих неколико недеља полако опоравља од катастрофалног губитка вредности у односу на долар, који траје већ годину дана. У поређењу са стањем у фебруару прошле године, рубља је пала за 40 одсто.

Корпорација Ексон Мобил наставила је да купује права да развија руска нафтна лежишта упркос санкцијама, повећавајући површину са 11,4 милиона хектара на 63,7 милиона хектара током 2014. То је површина већа од Британије.

Kомпаниjа „Сахалин енерџи“, оператор проjекта нафтно-гасног поља „Сахалин-2″ обjавио jе да jе лансирао на тржиште нову врсту руске нафте под именом „Сахалин бленд“.

Династија Сауд се сада нашла у озбиљној невољи. Њихов ризични рат нафтом би могао да им се обије о главу. Наслеђе краља Абдулаха би могло да се претвори у крвопролиће, а амерички заштитници би могли да промене страну.

Те дубоке корене тоталитаризма свакако треба тражити у западној верзији хришћанства. У том смислу, црквени раскол је један од најважнијих догађаја историје. Тек од тог тренутка могуће је говорити о Западу (за почетак римокатоличком), насупрот православном Истоку. Управо у римокатолицизму, као „модернијем“ и „прогресивнијем“, зачињу се оне тенденције које ће се наставити са реформацијом и просветитељством, а то су индивидуализам, економизам и утилитарни рационализам.

Догодило се управо оно што су експерти прогнозирали: у САД је објављено банкротство прве компаније која је производила нафту из шкриљаца.

Србија годишње потроши најмање 2,2 милиона тона нафте, а из нашег тла извади се око 1,1 милион тона за годину дана, не рачунајући оно што НИС извуче у Анголи.

Ко­лапс це­не наф­те на свет­ском тр­жи­шту нај­зна­чај­ни­ји је гло­бал­но-еко­ном­ски до­га­ђај у 2014. го­ди­ни. Пад тр­жи­шне вред­но­сти ба­ре­ла од ско­ро 50 од­сто, отва­ра „ но­во по­гла­вље” у исто­ри­ји тр­го­ви­не по­кре­тач­ком си­ро­ви­ном гло­бал­не ин­ду­стри­је, про­це­њу­је Ме­ђу­на­род­на аген­ци­ја за енер­ги­ју.