Подешавања / Settings

„Ми вас поштујемо као суседе, али не желимо да кажемо да вас волимо. Зашто? Ко вам каже да вас воли, он лаже. А сутра ће да вас мрзи. Волимо вас као Папуа Нову Гвинеју. То важи и за Црну Гору и за Македонију. Пљунуо бих на себе када бих рекао да сте дивни. Али, ми бољих немамо. Какви год да смо, дајте да живимо заједно“, закључио је Дачић.

Влада премијера Александра Вучића, иако и даље има циљ да уђе у ЕУ, у последње време све више нагиње ка Русији и покушава да са том државом успостави још чвршће односе, оцењују поједини аналитичари. Како објашњавају, тај курс се заузима нарочито због све отворенијих захтева Запада да Србија омекша однос према Косову и заоштри курс према Републици Српској.

Случај гласања поводом покушаја Косова да уђе у Унеско поново је покренуо питање односа Србије са суседима, при чему су посебно занимљива бивша југословенска „браћа”. Само онај ко не познаје историју двадесетог века и правце деловања великих сила на овим просторима може да се ишчуђава над овим, нажалост, потпуно логичним потезима. Садашња Црна Гора и БЈР Македонија (како гласи међународно прихваћен назив ове земље) имају континуитет антисрпских потеза, где је овај последњи случај само један у низу.

Посланици су викали „Удри још! Нека не гурају свој нос код нас!” — то јест тражили су да се наставе напади на руске авионе.

Неоправдано обарање руског бомбардера изнад територије Сирије био је потез од којег се очекивало да ће изазвати нерационалну и исхитрену реакцију Москве

Политика коју спроводи Северноатлантска алијанса, а посебно предлог да се Црна Гора укључи у састав НАТО-а, само додатно компликује односе с Русијом, сматра заменик председника партије Алтернатива за Немачку Александар Гауланд.

Обарањем Су-24 у Сирији, Турска је одсекла грану на којој седи, пише Ројтерс у анализи догађаја који је потпуно пореметио односе Анкаре и Кремља, а који може имати и драстичне последице на светску геополитику.

Након распада Совјетског Савеза, представа о пријатељима и непријатељима се у руском размишљању потпуно променила, пише „Зидојче цајтунг“.

Дипломата, амбасадора, парламентараца, министара и свих других посленика са Запада који у Београду деле добронамерне савете има превише, али Србији, уз све мане, никако не треба тутор.

Он је рекао да ће Србија наставити да Русији буде пријатељ, али на „рационалним основама“.

За Београд у Москви, оцењују аналитичари, најважније је геостратешко позиционирање. Понекад важније и од економије.

Министар Ивица Дачић изјавио је, поводом гласања Црне Горе и Македоније у Извршном савету Унеска, да ће се то одразити на њихове односе са Србијом.

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да мисли да време за национални консензус по питању како даље у односу са Приштином.

„САД имају богато искуство у уништавању појединих држава – подсетио је секретар СБ Русије. Илустративан пример томе у центру Европе је Југославија. Некада моћна мултиетничка земља данас је распарчана на неколико малих држава које нису у стању да спроводе самосталну спољну политику”

Председница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић, позната је по сликавању у разним приликама, па је ових дана објављена и фотографија с Новаком Ђоковићем, на тениском турниру у Умагу. Новак, увек одмерен и паметан, није се похвалио

Бразил обећава Москви подршку по питању санкција и сматра недопустивим „кажњавање становништва“ таквим мерама, изјавила је председница Бразила Дилма Русеф.

Такође, премијеру Вучићу је честитао успех младе репрезентације Србије на Светском првенству у фудбалу.

Међународни економски форум може бити шанса за Русију и ЕУ да обнове политички дијалог, јер се у веку глобализације, изазова и ризика не може ни замислити изолација Русије, изјавио је за Спутњик бивши министар иностраних послова Италије Франко Фратини, који учествује на Форуму у Санкт Петербургу.

У Албанији је током оружане агресије 1999. године било ангажовано око 10.000 војника из САД, В. Британије, Италије, Француске, Немачке, Холандије и Данске. Рецимо, амерички контигент „Task Force Eagle“ бројао је око 5.300 људи, имао је војнообавештајни центар

„Говоримо о одбрамбеном смртоносном наоружању. Русија свуда – и у Украјини, и на Криму, и у Грузији, и у Молдавији, а и другде, наступа са свим елементима националне снаге… укључујући дипломатску, информативну, војну и економску. Русија у Украјини покушава да дискредитује владу”.