Подешавања / Settings

Судећи по стварним ефектима Вучићеве владавине – од Бриселског споразума до споразума са ММФ-ом – премијер би пре требало да се боји да ће га, уколико тако настави, српска историја уместо с Ханибалом пре поредити са оним што је узео 30 сребрњака.

У поруци на коју нисам стигао људски да одговорим пријатељица ми дословце пише: „Толико сам разочарана, уплашена, забринута. И хтедох да те питам, шта мислиш хоће ли икад доћи крај овој невољи која нас је снашла. Ево и директор школе у коју иде мој син приступи у редове Партије, расуло на све стране.“ Чак и […]

Због принципа функционисања овог сајта, свој текст предајем до понедељка у 17 сати. Тако нећу бити у прилици да одгледам емисију на РТС–у (у 21.00) у којој ће, како је најављено, „Александар Вучић открити ко руши српску Владу, да ли тајкуни и стране амбасаде дестабилизују земљу, имају ли савезнике у Вучићевом кабинету, те да ли медијско-аферашки рат може утицати на свеукупни амбијент у Србији“

Шта прво ставити у српски национални програм? Прва тачка нашег националног програма требало би да буду – деца. Српско друштво умире.

Драган Ј. Вучићевић, уредник Информера, у јутарњем програму Телевизије Пинк, изјавио је да се спрема државни удар. То ширење панике међу гледаоцима – „Вучићу, будала си ако одеш у Пекинг јер нећеш преживети“ или „У Београд се вратила група убица која стоји иза атентата на Ђинђића“ – трајало је више од пола сата, док је шармантна водиљека климала главом[1].

Има ли у Србији елите? Увек постоји елита у функционалном смислу. То су они који држе кључне положаје у политици, економији и култури – људи на врху друштва.

Већ неко време у нашој јавности манипулише се резултатима истраживања јавног мнења. Један од последњих примера је сондажа објављена у Политици под насловом „Фактор плус”: Вучић би требало да иде у Сребреницу.

У суботу, 20. јуна у 18 сати на Летњој позорници на Тврђави биће представљање издања Catene mundi у Нишу.

Социолошки клуб Српског социолошког друштва организује дебату о књизи Слободана Антонића Моћ и сексуалност: социологија геј покрета. Дођите, јер ће бити присутни и противници ове књиге!

Зашто је српско становиште једина политичка и културна идеја за коју нема места у медијима? Да разбије идеолошке окове, појавио се специјални комплет књига – Српско становиште!

Наградa „Војин Милић“, коју Српско социолошко друштво додељује за најбољу социолошку књигу домаћег аутора у претходној години, припала је Слободану Антонићу за књигу Моћ и сексуалност: социологија геј покрета.

“Моје колеге из Приштине заправо некритички уживају у војној победи НАТО над Србима из 1999, и да мисле да преосталим косовским Србима, као пораженој страни, не треба дати ништа: они се просто морају поклонити, или уклонити.”

Једина социолошка студија о геј покрету написана на српском језику, Моћ и сексуалност, проф. др Слободана Антонића, биће представљена у уторак, 14. априла у Дому културе Студентски град.

Изјаве актуелног премијера о стању у Србији некако су све чудније. Пошто је раније већ устврдио „да је и поред смањења плата, просечна плата у Србији порасла“, да је Влада постигла „неочекивано добре резултате, и то толико да му је чак и непријатно да прочита неке од њих колико су добри“, да ће његова влада „угасити предузећа која не постоје“ и „задужити се не више од 1,2 до 1,3 милиjарде евра“, сада нас је пак обавестио „да је наша земља први пут у модерној историји остварила суфицит“ и „да је највећи проблем Србије то што нема пројекте на које може да потроши новац“ (?!).

„Његов главни проблем је био што је био сам – није имао ‘екипу’, није веровао довољно људима да би се са њима озбиљно саветовао, и сам је одлучивао. Милошевић је покушао да игра на тај начин и доживљавао је – иако је имао заправо сасвим добре стратегије – поразе и стално је морао да мења своје циљеве и снижава аспирације“, каже између осталог Анотнић за Недељник.

Елементарна претпоставка сваког одрживог друштва јесте његова демографска саморепродукција. Српско друштво не успева да обезбеди демографску обнову. Сваке године Србија, због негативног природног прираштаја (више људи умре него што се роди), губи око 35.000 становника. Такође, Србију сваке године напусти око 15.000 људи. То значи да је Србија у последњих 10 година изгубила 500.000 људи. И у наредних 10 година, готово извесно, Србија ће изгубити исто толико становника. Наша земља ће 2050, ако се нешто не промени, имати два милиона становника мање.

Соња Бисерко је рекла да су до повратка Шешеља довели пропусти Трибунала. Пола Србије мисли да је невин, пола да је дуг у Хагу одужио, оцењује Антонић.

Смео бих се заклети да ће следећа тема бити: „Запад пустио Шешеља како би срушио Вучића!“.

Српско становиште је библиотека која је настала на основу идеје Милоша Црњанског, коју је разрадио Мило Ломпар, да ствари, једном за свагда, треба гледати искључиво са српског становишта. Међу ауторима који су објавили књиге у оквиру ове едиције су: Коста Чавошки, Слободан Антонић, Мило Ломпар, Дејан Мировић и други.

Друштво са подељеном елитом, при чему се део елите толико отуђио од сопственог друштва да често ради и против његових интереса, не може брзо да изађе из кризе. Потребан је нарочити напор оног дела елите који је остао лојалан своме друштву да се формулише излазна стратегија и за њу мобилише народ.