Подешавања / Settings

Намјера нацрта Закона о слободи вјероисповијести јесте оспоравање утемељења Српске православне цркве у Црној Гори и директан je атак на духовни и национални идентитет Срба. Иако се интеграцијом са осталим Епархијама СПЦ Митрополија цетињска 1920. године вратила у своје природно историјско окриље, циљ данашњих властодржаца јесте да тај свијетли историјски и духовни тренутак буде поништен одлуком свјетовних власти, што је канонски недопустиво.

Премијер Црне Горе Мило Ђукановић казао је да постоје одређене структуре које никако да разумију нову реалност у држави, као што је случај са Српском православном црквом(СПЦ).

Осврћући се на снандал који је изазвао Мираш Дедеић из тзв. ЦПЦ, када је у Котору уочи јавне распарве о Нацрту закона о слободи вјероисповијести ударио жену, митрополит Амфилохије је рекао да је био у сличним ситуацијама на Космету и Цетињу, али да ни у лудилу то себи не би допустио.

Недавно се појавила подршка косовских „верских заједница“ Тачијевом захтеву за пријем Косова у УНЕСКО. Уствари, та подршка се своди на албанску исламску верску заједницу. Потписник у име Католичке Цркве није њено овлашћено лице; малобројна јеврејска заједница, колико знамо, нема на Косову свог културног наслеђа.

Сада, у овим нашим, српским условима, катакомбе, којих има тридесетак широм Србије, једна у Републици Српској и једна код Беча, те напокон ова прва на тлу Северне Aмерике, на најбољи начин чувају светосавље, које је деловањем садашњег врха Српске православне цркве, како сматра рашчињени владике Aртемије, до темеља угрожено.

Хришћански верници данас обележавају дан Светих 3.618 мученика пострадалих у Никомедији.

Црна Гора дала је на јавну расправу Нацрт закона о верским заједницама и већ у старту се подигла велика прашина. На предложено решење огорчена је Митроплија црногорско-приморска, али и Римокатоличка црква и Исламска верска заједница, које су затражиле да се хитно из процедуре повуче „најгори и најперфиднији закон о Цркви од када постоји Црна Гора“, како је рекао владика Амфилохије.

Aко ћемо да тргујемо са државом и црквом онда је све могуће, онда је најбоље да црква буде српска покрајина и ту је трговина готова. Ту може доста да се заради, ко то жели, али Црногорци то неће дозволити, па макар, један да траје на овој територији – преносе речи јеретичког, од православља отпалог такозваног митрополита ЦПЦ Михаила црногорски медији.

Окончан трећи, историјски Епархијски дан Епархије западноамеричке.

„Како је дивно и колики је то благослов што смо окупљени овде у цркви, у дому Божјем!“ – радосно је узвикнуо Патријарх српски г. Иринеј на крају архијерејске Литургије трећег и последњег Епархијског дана Епархије западноамеричке. И заиста, велики је то благослов када се сваке године сва Епархија – свештенство и верници – окупе око свог Архијереја у најсветији дана седмице, у Дан Господњи, ради служења Евхаристије. Ове године су верници Западноамеричке епархије имали додатну радост што их је Првојерарх Српске Православне Цркве, Патријарх српски г. Иринеј, предводио у евахристијској радости.

Добро је што можемо да се сетимо патријарха којим смо били благословени током тешких деведесетих година прошлог века и који је са Трона Светог Саве задржавао бројна зла која су претила српском народу. Не мислим овде само на претње споља већ пре свега на оне унутар Србије.

Српска патријаршија суочена је са бројним спољним и унутрашњим проблемима и изазовима. Уз спречавање пријема Космета у Унеско, разговори са Светом столицом о Степинцу.

Када о кардиналу Алојзију Степинцу, загребачком надбискупу у време Другог светског рата у Независној Држави Хрватској (НДХ), проговоре српска и хрватска стручна и црквена јавност, као да описују два потпуно различита човека. „Надбискуп Степинац је био добро обавештен о масовним злочинима над Србима и Јеврејима, али његова подршка држави која је те злочине чинила до краја рата није била озбиљније доведена у питање”, каже српски историчар др Милан Кољанин, научни сарадник Института за савремену историју.

Из проповеди кардинала Бозанића после недељне мисе у Ријеци и српска јавност сазнала шта је папа Фрањо одговорио патријарху Иринеју о канонизацији Степинца. – Садржај писма које је поглавар СПЦ претходно упутио Светој столици није обелодањен.

ВАЉЕВО – Након што је полиција јутрос развалила врата манастира и похапсила окупљене вернике уследило је рушење манастира.

Гласине које су узбуниле јавност да би две највеће православне реликвије у Србији: рука Светог Саве и његов архиепископски жезло, који се налазе у манастиру Милешева, могле бити пренете у Црну Гору, заправо и нису гласине, много су више од тога!

СРБИЈА – Српска православна црква саосећа са страдалницима из Сирије, Ирака и других држава и позива државне власти и грађане да наставе да им пружају свесрдну помоћ, саопштила је данас СПЦ.

Непозната особа оштетила је током провале дрвена врта катедралног храма Светог Николе у Карловцу, што је већ четврта провала у тај објекат Српске православне цркве. Починиоци нису пронађени.

Свештенство и верници Митрополије црногорско-приморске нису ни ове године, одлуком МУП-а Црне Горе, прославили Преображење на Ивановим коритима.

Зверства које су чиниле усташе у НДХ, а препричавале српске избеглице, довеле су до тога да 13. септембра. 1941. године, избегли архимандрит Лонгин званично обавести Свети архијерејски синод СПЦ о погрому коме је изложена црква.

Парастос одслужити у 11 часова, а потом у 12 часова да звоне сва звона са свих храмова подручне Вам Епархије у трајању од 3 минута.