Подешавања / Settings

Благодатни огањ биће истог дана, на Велику суботу, пренет из Тел Авива на Аеродром „Никола Тесла“ у вечерњим часовима, а одатле, касније уз свечану пратњу – до храма Светог Саве на Врачару.

Некадашња моћ „Светог римског царства“ (изгубљеног ипак вољом самих чланица) сан је недосањани и дан дањи, у Ватикану.

Након писања о драстичном порасту ХИВ позитивних, међу којима је 80 одсто хомосексуалаца, Српски телеграф нашао се на удару ЛГБТ активиста, а патријарх Иринеј је подржао овај лист уз поруку да ову мањину не треба осуђивати, већ јој помоћи, пише Српски телеграф.

Алојзије Степинац биће проглашен за свеца упркос противљењу Српске православне цркве /СПЦ/ и без обзира на то шта ће о његовом лику и дјелу закључити православно-католичка комисија, изјавио је предсједник Хрватске бискупске конференције Желимир Пуљић.

У Митрополији црногорско-приморској одбацују критике које стижу из Управе за заштиту културних добара. Прота Велибор Џомић оптужује: Познати експерт за моду штити светиње од њиховог ствараоца.

У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду отворена је редовна годишња изложба архивских докумената из Архива Српске Православне Цркве на тему „Српска Православна Црква и руска емиграција 1920-1940. године“.

Потписник ових редова одувек је сматрао и сматра да је СПЦ на удару англоамеричке империје која држи под контролом Брисел. Срби и њихова Црква главна су им препрека на Балкану. Због тога је интервју са Александром Радовићем, стручњаком за верска питања, више него користан у наше доба коме су праве информације насушне.

Односи државе са Српском православном црквом, као и с другим верским заједницама су добри – ово су у Патријаршији поручили председник Владе Aлександар Вучић и патријарх српски Иринеј.

У пратњи Његове Светости налазе се Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић и ђакон Александар Секулић, службеник Кабинета Патријарха српског.

Мирко Видачак, бивши старешина Цркве Лазарица у Београду, проневерио је чак 80.000 евра црквеног новца, сазнаје „Блиц“.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је данас у Патријаршији српској адмирала Евангелоса Апостолакиса, начелника Генералштаба националне одбране Републике Грчке.

Хрватска, ничим изазвана, не престаје да гура прст у око Србији, а нови скандалозни потез хрватска председница Колинда Грабар Китаровић повукла је шаљући као свог изасланика, проусташког министра културе Златка Хасанбеговића на парастос и покоп четворице епископа у Пакрац.

Најаве америчких научника на пољу генетског инжењеринга да ће убудуће родитељи моћи да бирају пол, врлине и мане, и таленте свог детета побудиле су велику пажњу међу свим верницима у свету. На тај начин, медицинским путем би се изабирале најбоље ћелије и ињекцијом би се убризгавале у утробу мајке.

Због позиције у којој се нашао, свестан изазова на које не може да одговори без помоћи „православне браће” Ватикан је тражио сусрет папе и патријарха РПЦ а тог сусрета, нема сумње, не би било без благослова Владимира Владимировича Путина.

Интервју Епископа бачког Иринеја „Политици“

Тешко је поверовати у речи патријарха Иринеја да су главна сметња доласка поглавара Римокатоличке цркве у Србију не Срби из Независне Државе или Републике Хрватске већ избеглице.

Патријарх Иринеј посетиће Винипег 12. и 13. фебруара 2016. године.

Као део јединствене саборне и васељенске православне породице, Српска Православна Црква је благодарна Господу и изражава задовољство што ће се, после вишедеценијских припрема, 12. фебруара 2016. године, на Куби сусрести поглавар најмногољудније Православне Цркве, Његова Светост Патријарх московски и сверуски г. Кирил, и поглавар Римокатоличке Цркве, Његова Светост папа Фрања.

ТИК испод Торња на Aвали, мештани Белог Потока одлучили су да саграде цркву брвнару посвећену деспоту Стефану Лазаревићу! Дугогодишња замисао постала је остварива тек ове године, након добијања свих потребних дозвола.

Овог недељног јутра хитало се у храм Свете Тројице на Ташмајдану. Звона цркве Светог Марка и Руске цркве у Београду, у сагласју, истим ритмом позивала су на литургијско сабрање. Две цркве, руска и српска, могло би се рећи наслоњене једна на другу, у заједничкој порти, обе јутрос пуне верника сведочећи како међу православним хришћанима нема растојања, ни физичког ни духовног.