Подешавања / Settings

Почетак нашег ратног ваздухопловства обележио је официр – пилот Бранко Вукосављевић. Иако се по једна улица у Београду и Новом саду зову по њему, то име треба запамтити.

Учествовала је у ослобађању Косова, a на Кајмакчалану заробила чак 30 бугарских војника. Гестапо је ухапсио чим је окупирао Београд, једва је преживела страхоте у логору на Бањици

Поједини трговци толико су волели свој народ да су му по смрти остављали огромна имања: Сава Текелија, Илија Милосављевић Коларац, Ђока Влајковић, Сима Андрејевић Игум …

Увек када нам се пружи прилика морамо да се сетимо, говоримо или пишемо о онима који су нам омогућили да можемо да ходамо усправно. Оним синовима Србије који су нам очували Отаџбину.

(Друго писмо пријатељу и јаком саборцу за ћирилицу)

Живимо у свету у којем човек у секунди види 24 слике. Толико вештачких слика људи средњег века нису добијали за цео један дан. То нас је размазило, нисмо навикли да будемо стрпљиви. Подали смо се западним вредностима, владавини егоцентризма и недостатку љубави према другима, указује теолог, редитељ и писац, ђакон Ненад Илић у разговору за Спутњик.

Иако не постоје статистике нити анкете које би измериле расположење српске дијаспоре, могу се уочити одређени трендови, а која ће платформа бити ближа америчким Србима зависи од њихових занимања, генерације, али и географије, тврди „Глас Америке“.

Ник Капур, професор јапанске и источно азијске историје на Рутгерт Универзитету направио је занимљиву мапу Европе која приказује како просечни становници ове земље виде европске нације.

Зло растаче српско друштво и све његове вриједности баца у блато. Српска патриотска опозиција то може спријечити само ако се УЈЕДИНИ!

Неколико хиљада православних верника окупило се данас на Велики петак уочи Ускрса у Јерусалиму где су у Старом граду носили крст следећи библијско предање, јавиле су светске агенције.

ТУЖИЛАШТВО БиХ данас је потврдило да су приликом ексхумације у јами Радача код Мостара пронађени посмртни остаци неколико тела, углавном жртава српске националности из претходног рата. Посмртни остаци пронађени су на дубини од око 54 метра, а следе ДНК анализе.

Усташе су у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Срба из Грубишног Поља, од којих је њих 487 побијено у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг у јулу те године, подсећају из Удружења „Јадовно“.

Још увек нема званичне потврде да је држављанин Србије Мирослав Томић, отет у Либији, ослобођен, изјавио је у среду за јутарњи Дневник РТС-а Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова. До нас долазе информације из више извора да је ослобођен, међутим док се Томић не јави не можемо дати званичну потврду да је ослобођен, објаснио је Одаловић.

Ми стално живимо у неким репризама. Кад се бедно живи, човек измишља причу о некој бољој прошлости. И та носталгија, све је то лаж и превара. Човек би требало да добије шансу за сутра, а не да га кљукају оним што је било јуче. Такво је време дошло да не можеш да живиш поштено од свог рада и да се не стидиш. Да те твоја деца и жена због тога не презиру.

Крф – У априлу, 1999. године, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, на аеродром на Крфу слетео је транспортни војни авион, без јасних обележја војске којој припада. Глас о томе брзо се проширио овим грчким острвом, изазвавши гнев житеља што се њихова ваздушна лука користи за операције против Срба. Огорчење је убрзо прерасло у масовне протесте – колона Крфљана упутила се ка аеродрому. Предводио их је Јанис Трепеклис, који ће касније, од 2011. до 2014, бити градоначелник Крфа.

Павковић се у писму обратио лично председнику Удружења породица киднапованих и убијених са Косова и Метохије Симу Спасићу и приложио му и своју фотографију са посветом „Сими Спасићу с поштовањем 4.04. 2016“.

Велики тријумф Србије у одлучујућем тренутку за победу се изборио Војислав Шешељ. Четнички војвода, националиста, патриота, оснивач и председник Српске Радикалне Странке, нашао се „1 на 1“ против српских окупатора.

Сам предлог узет у разматрање да се Алојзије Степинац прогласи за свеца је постхумни злочин над већ почињеним геноцидом над Србима у Јасеновцу.

Срби су били скоро сами до краја 1942. године у партизанском јединицама.

Дописнице из Јасеновца, најстрашнијег логора смрти за истребљење, пре свих, Срба, а затим Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској, показују да су логораши имали право да се дописују с породицама, да су примали редовно пакете и да су, уопште, сасвим лепо живели међу бодљикавим жицама. На већини тих картончића с одштампаним заглављем „сабирног логора“ краснописом су исписане поруке: „Овде је лепо, пакете примам редовно, шаљите још хране, поздрављам све код куће“.