Подешавања / Settings

Загребачки медији сваког децембра, упорно извештавају о „обљетници просиначких жртава“ притом нарочито наглашено истичући да је то био „мирни просвјед“ (протест).

У подножју Копаоника, срећом, прошле недеље ништа није експлодирало. А могло је да завије српско село Гојбуља у црно. Неколико дана након што је на продавницу у том косовском месташцу непознати нападач бацио гранату, косовска полиција у Вучитрну међу жртвама тражи кривца. Међу шачицом младих Срба који су не тако давно претрнули од страха, када је на исто место, где млади често заједно погледају утакмице, ТВ емисије и серије, након фудбалског окршаја Србија – Албанија у Београду, бачен Молотовљев коктел. Починилац је наравно непознат.

Од 1. јанура 2016. у производњи камене минералне вуне у фабрици у Сурдулици користиће се искључиво материјали из природе.

Aдвокат о Србији, путу ка Европској унији, успону Русије, мигрантима, нашим историјским грешкама… Aко Путин не сломи ИДИЛ, Европа постаје жртва СAД и властите демократије. Обарање руског авиона је чиста провокација.

Насиље постаје наш модел живота, а судећи по ономе што нам се сервира на насловним странама новина и на телевизијама, насиље, у сваком облику, намерно је креирано: ниједна институција не реагује на насиље у ријалити програмима, на отворене позиве на линч на насловним странама таблоида, па отуда није чудо што насиље расте.

Односе Србије и Хрватске оцењујем веома позитивно. Проблеми и неслагања ће увек постојати зато што имамо доста заједничких тема, с обзиром на границу и непосредно суседство, а и потребно је доста времена за успостављање неког степена поверења међу земљама региона, али и међу конкретним политичарима.

Синоћ је на телевизији Пинк у емисији „Фарма“ Семир, муслиман из Рашке области, напао једну певачицу и уз повике „Алаху екбер“ претио јој да ће да је убије и да ће јој силовати децу јер је она певала химну Србије, „Боже правде“. Да се ово десило у САД, Русији или пак Хрватској тај који је претио завршио би на дугогодишњој робији.

Недеља је у Србији постала најзанимљивији дан. Одмах после породичног ручка почиње ријалити програм у којем учествују најзначајнији државни фукционери. Шта се све ту може чути? Какви заплети? Какви обрти?

Како време пролази све више некада тајних докумената излази на светло дана, из којих сазнајемо колико је перфидно, некада и грубо, али увек по Србе опасно, било деловање католичке цркве на Балкану, посебно на простору бивше Југославије а све са циљем да се православље или уништи или сведе на симболичну религијску појаву.

Шта прво ставити у српски национални програм? Прва тачка нашег националног програма требало би да буду – деца. Српско друштво умире.

Албанац који је краве утерао у двориште Стојановића је том приликом баба-Персу истукао. Њене комшије тврде да јој држао и секиру изнад главе претећи да ће је ударити. Ништа од тога судија није узео у обзир.

Не волим ја Русију више него Србију, али не могу волети Србију не волећи Русију, јер гузица може бити било где, али срце само на једној страни!

Како је председник Српске академије наука и уметности одговорио на несвакидашње писмо које му је посредством редакције „Политике” упутио окупторско-шиптарски заменик министра културе на Косову Реџеп Хоти.

Последњи је моменат да се Срби национално и духовно врате сами себи, каже у интервјуу за Правду генерални секретар удружења грађана „Српска ствар“ Ана Ђорђевић. Она открива зашто је основано ово удружење, који су му циљеви и основене идеје, и најављује два важна пројекта која ћемо имати прилике да видимо у блиској будућности – изложбу о славном периоду српске историје са почетка 20. века и штампање уџбеника за национално васпитање, последњи пут виђеног управо у поменутом периоду.

Скоро сам заборавио Роберта и Aдријана из Загреба, лудог Ћустовића из Мостара, Брдарића из Сарајева… Aли, ни са једним од њих нисам делио последњу цигару, нити зверао у црвене прозоре куплераја.

„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави…“

Многи дају себи за право да кажу зашто да расељени са Космета не гласају, зашто да не учествују у политичком животу на Косову и Метохији, како да живе и шта да раде, а да при том ни сами никада нису обишли та расељена лица, по осталом делу Србије, нити су посетили општине са већинским српским живљем или српске енклаве на Космету, односно не знају праву животну ситуацију и причу нас који долазимо са КиМ или живимо у јужној покрајини српској покрајни.

Нисам од оних који немају алтернативе, па тако ни Европа за мене није без алтерантиве, каже председник Републике Српске Милорад Додик.

Немири у Приштини због споразума о ЗСО и дијалога с Београдом дају алиби окупаторско-шиптарској Влади на Космету да кочи примену бриселских договора.

Наиме, иако све етничке заједнице РМ имају право да се у личној карти, том документу од посебне важности, по захтеву грађанина, име и презиме упише њиховим одговарајућем писмом, једино се српска заједница, део српског народа који има грађанство РМ (по Преамбули Устава), лишава од стране власти тог права, обезбеђеног Уставом и законским актима.