Подешавања / Settings

Хашки трибунал основан је на јучерашњи дан пре тачно 20 година – 25. маја 1993. године, Резолуцијом 827 Савета безбедности УН.

Могла би од наредне јесени српска репрезентација да се окупља у Лисабону уместо у Старој Пазови. Окосница тима ће ионако бити врло уиграна на „Лужу“, те ће бити потребно само добро уклопити остатак екипе па да „орлови“ високо полете…

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изајвио је у суботу да најпре треба покушати да се за Србе на Косову и Метохији добију још неке гаранције око кључних питања, као што су лична документа и држављанства, печата на дипломама.

По налогу Александра Вучића а у организацији владине Канцеларије за Косово и Метохију на Косову и Метохији у дводневној посети боравила је осмочлана делегација српских парламентараца. Циљ посете је био тај да се промовише капитулације Србије звана Бриселски споразум.

Лидери Срба са Косова и Метохије почетком следеће недеље разговараће са државним врхом Србије о примени бриселског споразума Београда и Приштине .

У полуфиналу у суботу, противник Србији биће Македонија.

У албанским медијима се 24. маја појавила информација да косовска делегација у следећој рунди преговора Дачић-Тачи уз посредништво Кетрин Ештон поводом примене реализације споразума (22-23 маја), неће прихватити “посебна овлашћења Заједнице српских општина”, пошто располаже гаранцијама САД и Немачке о томе да се “И. Дачић сагласио са укидањем српских институција и органа управе, као и са формирањем Заједнице српских општина тек после спровођења општих и локалних избора на Косову, планираних за октобар 2013. године”.

Поштована браћо и сестре,

обавештамо Вас да ће у суботу 25.5.2013 године у Зворнику испред спомен обележја преко пута робне куће у 11-30 бити одржан помен свим погинулим припадницима Војске Републике Српске поводом обележавања дана одреда „Вукови са Дрине“.

Знам да је мој син, који је наводно преминуо 1983. године, жив и здрав. Зато тражим да ми га држава пронађе. Како зна и уме! Јер, ако нема ниједног доказа да је он мртав, онда ће морати да „преору и небо и земљу“ да би му ушли у траг!

Кирил је додао да никакве земаљске користи и никаква политичка промена неће натерати Русе да забораве многовековно духовно сродство са Србима.

На Тргу слободе у Новом Саду на Дан Ћирила и Методија – 24. маја 2013. у 17 сати

Први председник Републике Српске и хашки заточеник Радован Караџић истиче да је рат у Босни и Херцеговини могао бити избегнут, а да Запад није дозволио мирно решење проблема.

То је први пут после 1999. године да се група Срба прошетала центром Приштине. У Приштини је пре рата живело око 42.000 Срба, а данас их је остало педесетак.

Амерички држављанин, који живи у околини Чикага, приведен је због претњи да ће убити амбасадора САД у Србији Мајкла Кирбија и чланове његове породице. Он је ове претње изрекао у расправи због визе за његову жену која је из Србије, преносе амерички медији.

Срби са севера Космета чврсто бране позиције неприхватања тзв. Бриселског споразума који их претвара у «косоваре» (држављане «Републике Косово») и који их индиректно региструје као део квазидржавне творевине, у скоријој будућности ће се морати лице у лице срести са војним сценаријем решавања ситуације. Америчка 525 диверзантско-терористичка бригада спроводи масовну војну вежбу током три недеље на војном полигону Хохелфелс (Hohenfels) у Немачкој, са радним задацима, како наводе извори, који је очекују на Косову.

Селектор Србије истакао да му много значи подршка Срба који живе ван граница Србије.

Српски културни идентитет на Косову у потпуности је угрожен. Говори се само о црквеној баштини и црквеним споменицима, а чак се и то својата. А шта је с другим наслеђем, пита Бранко Јокић, директор Народног музеја у Приштини, установе која од 1999. делује у Београду.

Осим тих пораза, српски народ је доживео један од највећих пораза духовне врсте, када је у комунизму, после разговора и договора на Новосадском договору (1954) о замени српске ћирилице хрватском латиницом, доживео латиничење у огромном проценту, што данас Србе води затирању српске ћирилице и њеном општем замењивању хрватском абецедом.

Да ли Срби чине „смртна сагрешења“, поново и поново. До када, има ли краја. Да ли Срби знају куда иду, да ли су то сеобе или смрт, о чему је писао Црњански. Коме звона звоне. Можда Србима на Космету, који су тако близу Бога, а тако далеко од Београда.

Да је митинговање већ гурнуто у клише и да поприма `стандард дозвољене црте`, црте до које се сме ићи, односно, преко које се прећи не сме. Да оваква окупљања подразумевају утрошак ионако осиромашене народне енергије а није известан нити смер којим се смера, нити циљ који се циља. Да `партијци`, опозициони лидери, овог пута пред бином, никад нису чули за улазак Кромвела у енглески парламент и истеривање посланика (20.04.1653.) Ако су и чули, очигледно да Кромвелов шарм не одговара њиховом салонском стилу. Да оваква врста уходаног бунта не буди елан за адекватно реаговање.