Подешавања / Settings

Занимљиво подсећање на Ленку објављено је у косјерићком часопису „Наш траг”, листу за чување и неговање традиције ослободилачких ратова Србије који издаје Општинско удружење потомака ратника 1804–1920. „Љубомир Марић”. Текст о Ленки под насловом „Жена храброст” написала је млада Марија Јоксимовић, ученица трећег разреда Техничке школе из Косјерића, уз сугестије професорке српског језика Славице Јовановић. […]

Једна од најпрепричаванијих приповијести из српске историје јесте она која је своје мјесто нашла у Светосавској химни и сваке године се штампа у црквеним календарима, а каже како је Синан паша одлучио да казни побуњене Србе, тако што је наредио да се из Манастира Милешеве мошти првог српског архиепископа, Светог Саве, однесу на Врачар код […]

Будимир Давидовић је почетак Првог светског рата и опште мобилизације дочекао као прекаљени ратник. Овај тада двадесетчетворогодишњи младић из Лучана већ је војевао у оба Балканска рата стекавши репутацију храборг и неустрашивог војника и међу саборцима и међу командом. И тако, када је остарели краљ Петар позвао, Будимир се одазвао. Учествовао је током Првог светског […]

Током свог боравка у споменутој држави, у суботу, 11. јануара, са српском браћом из Зете, Мирком Кнежевићем и Срђаном, посетио је Скадар у Албанији, некадашњу прву престоницу српске државе у Средњем веку, у којем су столовали како Војисављевићи пре Немањића, тако и потоњи владали лозе Немањић. Том приликом им је био љубазни домаћин Павле Јакоја […]

На грбу Византије налазила су се четири грчка слова бета (види слику!). Сматра се да су четири бета – акроним од мотоа династије Палеолог, тј. мотоа Византије: Bazileus Bazileom Bazilenom Bazilenovius, са значењем Цар Царева Царује над Царевима. Овдје се мисли на Исуса Христа, цара небеског, који царује над свим царевима свијета. По узору на византијски […]

Светозар Боројевић од Бојне био је чист Србин, аустријски фелдмаршал, лични пријатељ цара Јозефа који га је звао „Наш Свето“ а који је до краја Великог рата остао веран датој заклетви. Без сумње је био један од најуспешнијих војсковођа у Првом светском рату, што су му признавали како савезници тако и друга страна у рату. […]

Српска химна “Боже правде” преживела је бурну историју српског народа, смене династија и различитих облика владавине. Народ ју је заволео на прво слушање као композицију из једне представе, а након што је уручена као поклон за 18. рођендан једном српском владару, званично је постала и државна химна. Оригинална верзија српске химна преживела је многе преправке […]

Завереници, браћа Ђорђе и Коста Радовановић, Лазар Марић и Станоје Рогић убили су кнеза и његову сестру Анку, код су Катарина Константиновић и Светозар Гарашанин, Михаилов ађутант, рањени. Кнез је сахрањен у београдској Саборној цркви, а убице осуђене на смртну казну. Убиство кнеза Михаила је у колективном историјском сећању представљено као преломни тренутак и велики […]

Званична (западноевропска) историографија је одговор на ово питање дала крајем 19. века, наводно користећи се компаративном лингвистиком. Основна премиса,без конкретног истаживања, била је да Словени немају своје изворне речи за мора, језера, брда, планине, биљни и животињски свет који их настањује, те да су све речи у словенском језику које се тичу тих појмова германског, […]

Легенда о Црном Максиму каже да је у периоду пре Првог светског рата нападао само спахије и велике аустроугарске богаташе, као и да је сиротињи делио шаком и капом. Срби су га нарочито волели пошто су у Астроугарској монархији спадали међу сиромашније житеље, па су Максима доживљавали као свог осветника. Био је прави страх и […]

„Име. Албанци воде порекло од Илира. Већ од VIII века говори се о Арбрешима као потомцима Илира, а не о Илирима. Од раног феуда­лиз­ма име Илир се замењује именом илирског племена Албанои. Ово име се употребљава у облику Аrber, од­носно Аrbresh све до пада Ал­баније под турску власт, а одомаћено је и сада код Албанаца […]

Благоје Јововић пресудио је Анти Павелићу с два метка, а рекао је да је то учинио како би осветио све српске жртве које су страдале од усташке руке током Другог светског рата. Јула 1941. прикључио се народном устанку против фашистичке Италије. Био је изабран за командира Косићког партизанског одреда, с којим је учествовао у борбама […]

Основао је комисију од 16 најбољих правника тог времена, на челу са Трибонијусом, којима је дао задатак да кодификују целукпну правну заоставштину Римског царства.

https://youtu.be/u_fFr1pRp8E

Неки се данас с носталгијом сећају Југославије, сматрају како се тада живело безбрижније и сигурније, а други сматрају да је Југославија била вештачка творевина која је деценијама на силу покушавала на окупу и у заједништву да одржи неспојиве народе. Међутим, ко зна каква би судбина Југославије била да је којим случајем остварен у јавности мало […]

– Код Краљеве чесме у Београду, 2. новембра 2019. године служен је помен невиним жртвама нових комунистичких власти, које су у смрт послате без суда, кривице и било какве пресуде крајем 1944. и почетком 1945. године. Ви сте били у организацији и као говорник. Да ли сте задовољни скупом? Tо је већ пети по реду […]

Фудбалски клуб Хајдук из Сплита основали су Срби из Далмације! Та историјска чињеница свесно је заташкавана и мењана током 102 године колико постоји клуб. „Биле“ су 1911. године основали браћа Фабијан и Лука Калитерна, Луцијан Стела, Вјекослав Иванишевић, Иван Шакић. Пре Другог светског рата све Калитерне су били Срби, Луцијан Стела је био Србин римокатолик, […]

Није ништа чудно да Срби заборављају оне који су им се нашли у неком тренутку када им је то било потребно. Напротив, то је постала симптоматична појава. Она се на жалост односи и на најмлађег подофицира у свету из Првог светског рата, Момчила Гаврића. Он је све учинио за Србију, али за живота није дочекао […]

„Народ наш, збиља, у гневу може да коље, руши и пали; али ми нисмо они што смишљено тлаче, ми не сматрамо да је свет цели наше поље; ми не бисмо поднели ни урођеник прашумски да због нас плаче; душа нам је пространа, иако смо бројем мали.“ – Десанка Максимовић, Балканац. Овај текст је спомен на […]

Разни заштитници лика и дела „највећег сина наших народа и народности“, КуК подофицира злочиначке казнене експедиције у Великом рату, који је тада кроз Београд само протрчао преко понтонског моста на Сави спасавајући се од заробљеништва, упорно натурају тезу како су ето његови партизани ослободили Београд, а Руси им само мало помогли! Међутим, немачка документа јасно […]