Подешавања / Settings

– вршити нужду, осим у санитарним просторима

– стајати на месту за седење;

У августу се завршава и први месец боравка Хрватске у ЕУ. Коментатори су га већ назвали „меденим“ – по аналогији са истим таквим периодом у животу младенаца. Између осталог у меду среће од боравка земље у ЕУ пронађена је, према пословици, прилично велика и горка кашика жучи.

Случај Капетана Драгана поново узбуркао аустралијску јавност. Документа тајних служби показала да Драган Васиљковић није био у Книну када су чињени злочини које му Хрватска приписује

Не плашимо се евентуалног прекида утакмице са Србијом, више се бојимо Синише Михајловића, кога ценим као тренера – каже за “Блиц” Стипе Плетикоса, голман хрватске репрезентације, 11 дана уочи квалификационог дуела за Мондијал великих ривала на стадиону Црвене звезде.

Он је додао да „не жели да Загреб буде црна рупа на карти Европе јер се у Загребу велича тоталитаризам“ и упитао Загрепчане да ли су, кад су заокруживали Бандића за градоначелника, знали да је поклоник лика и дела Јосипа Броза Тита.

Бивши репрезентативац Србије навео је да је један сат рада социјалних радника, лекара и учитеља вреднији него читава његова каријера. Због тога је изнео бројне критике и за чињеницу да су фудбалери највећи узори младима.

Независни синдикат полиције упутио је захтев министру унутрашњих послова Ивици Дачићу да се уведу у употребу сузавци у боји као и гумени меци, иначе забрањени од 2008. године!

Поред бројних трофеја, Ивковић се може похвалити импресивним процентом добијених утакмица. Са „орловима“ има 70 победа и 30 пораза, док као стратег репрезентација бивших држава на 134 утакмице има скор 115:19.

До краја турнира у Истанбулу Србија ће се у суботу састати са Белгијом, а у недељу са Турском.

Сви једва чекамо мећ. Горимо од жеље да победимо комшије у Београду, имамо квалитет и знање за то, рекао је репрезентативац Србије пред меч на Маракани.

И најмањи инцидент у квалификационом мечу против Хрватске 6. септембра на “Маракани” би донео ригорозне казне које би важиле за све селекције.

Ровињ – Док Јадран бележи рекорде по посећености, Ровињ муче посебне бриге. Армији свингера који су донедавно окупирали плажу Пунта Крижа отказано је гостопримство, а ровињски градоначелник Ђовани Спонза им је поручио да су непожељни.

Еурека – мистерија је решена! Знамо поријекло једног од највећих неимара цивилизације: Никола Тесла је Влах. О, како би се он обрадовао да је жив, јер је, јадничак, живио у заблуди да је Србин православне вјере и стално истицао ту своју заблуду. Није имао среће да му за живота крвна зрнца пребројавају новокомпоновани „повијесничари“. Но, барем ми сада сигурно знамо његово поријекло, а не да вјерујемо Николиним испитивањима својег поријекла.

Сви дубровачки писци осећали су се Србима, а највећи међу њима Иво Гундулић је у „Осману“ од 11 000 стихова већину посветио Србима у Србији, Македонији, Херцеговини и Босни.

Министар Мркић напомиње да нас процес пред МСП није ништа коштао, односно, да није било ванредних трошкова, јер се редовни ангажман надлежних тела и стручњака подразумева.

Селектор Хрватске Игор Штимац рекао је да већ сада зна тим који ће играти против Србије у Београду у квалификацијама за Светско првенство 2014. године.

Српско-хрватски односи се протеклих година одвијају у тежњама Хрватске са једне стране да издејствује у међународном јавном мњењу, али и на екс југословенском простору ореол жртве „српске агресије“ деведесетих, а са друге стране избегне у односу на Србију и прогнане Србе повратак имовине и право на повратак прогнаних на своја вековна огњишта.

На ванредној конференцији за новинаре, градска власт је Загрепчане подсетила на прогнозу “Метеоаларм сервиса” према којој загребачко подручје са 50 до 80-постотном сигурношћу очекује јако невреме са грмљавином.

Без руско-српске „конекције“ нема истинског „повратка Русије на Балкан“, а без „повратка Русије на Балкан“ немогуће је истискивање евроатлантизма из Европе, тј. неостварива је смена униполарног и устоличење мултиполарног поретка.

(Срна)ЗАГРЕБ – Због економских проблема – слабе потражње производа у иностранству, кредитиних изазова и слабог привредног модела – Хрватска, можда, неће испјети да оствари економску корист која прати улазак у ЕУ, наводи рејтинг агенција „Мудис“ Као кредитне изазове у агенцији наводе релативно неконкурентну привреду, које биљежи слаб раст и увелико се ослања на домаћу потражњу, […]