Подешавања / Settings

„Страшно је то кад се у гебелсовску кампању укључи и велики глумац Радослав Миленковић. Он је, јелте, пре неки дан код Данице Вучинић на РТВ малтене позвао Србе на устанак, све наглас кукајући над злодухом судбином пролетера који не могу да преживе са платом од “двајес–тријес“ хиљада, али при томе честити Рале је мудро прећутао да он сам у три буџетске институције зарађује тачно 164.438,15 динара“.

Сада у опозицији, Борис Тадић се наивно чуди што њему не долази ниједан новинар на конференцију поводом неуспеле приватизације Железаре Смедерево.

Изгледа да у западном свету постоји директна корелација између терористичких напада и глупости. Више напада, више идиотских одговора. Таман човек помисли да се лествица не може спустити ниже, оно испаде да може. Интернешенел бизнис тајмс пише:

Октобра, ове године, новинарка једног нашег познатог недељника обавила је интервју са певачем Бојаном Милановићем, али кад му је доставила на увид уређени текст незадовољан цензурисаним интервјуом у којем су преобликоване, или изостављене суштинске реченице, а одговор на једно питање у целости изостављен, Бојан није дао дозволу за његово објављивање.

Грађани Србије више неће моћи у медијима да прочитају да је неки министар у Влади Србије возио 200 километара на сат „јер жури”, уколико се усвоје предлози Радне групе за бригу и чување младих возача и младих учесника у саобраћају коју предводи Зорана Михајловић, потпредседник владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Није мајка Српкиња, па још од Косовског боја, народила Српчади које више воли Европу од нашег еС-еН-еС племена.

Не због Шешеља, не због политике, само због једне ствари, због тога што је то заиста новинарска ексклузива. И још нешто, тиме бисте показали да сте независни, да имате још оног новинарског пркоса у себи.

Људи детињег ума, а они чине већину сваког друштва, радују се што присуствују нечем грандиозном, што превазилази како њих тако и њихову убогу свакодневицу

У контексту европских пацки Србији, обично увијених у галиматијас уопштавајућих обланди које у суштини нимало не умањују значај оптужби, покренуто је и питање медијских слобода, а као симболичан пример се наводи судбина емисије „Утисак недеље“.

Због политичке обојености, Лондон је одлучио да цензурише постере “Другачије мишљење“, који су део кампање Раша тудеја, а уместо њих ће се на истим локацијама широм града појавити цензурисана верзија истих постера.

Право да мислиш, право да другачије мислиш, право да питаш, право да инсистираш на одговорима, цензура… Какве ћемо имати телевизије, ко ће нас информисати…

Дисциплиновање медија, од државних до приватних, узело је толико маха да актуелна власт у Србији више не преза ни од тога да након дуже од две деценије емитовања најутицајнију политичку емисију Утисак недеље скине с програма.

Странка Александра Вучића, преко високог партијског функционера Горана Веселиновића, ушла је у простор медијског оглашавања након доласка на власт 2012. године, потискујући демократе који су суверено владали овим тржиштем, сазнаје БИРН.

Драконска казна од пет милиона динара београдском дневном листу ‘Данас“, изречена према Закону о запошљавању особа с инвалидитетом, пред јавност је бацила дилему да ли је реч о пуњењу празне државне касе или о притиску власти на медије над којима нема контролу. Листу „Данас“ је одмерена троструко већа казна према одредбама које више нису биле на снази, и за период док је трајало захтевно прикупљање документације за запошљавање два радника са ивалидитетом.

Данашња друштвена наука усклађена је са политиком западних полицијских држава

Да ли су западни медији ученици нацистичког Хитлеровог министра пропаганде, Гебелса, процените сами:

Новинари који припадају чак 38 различитих удружења америчких листова и других медија упутили су шефу државе, Бараку Обами, у којем су га упозорили да је власт САД завела таква ограничења доступа информацијама да се ствари налазе на „критичној тачки“.

Ово је трећи пут да нам је блог оборен, а у протекле три недеље имали смо још десетак неуспелих покушаја. Живимо у времену у коме је прихватљиво да се на насловним странама објављује полно општење са животињама, а док тужиоци ћуте, крљају се и обарају блогови.

Србин током Првог светског рата за Аустроугарску монархију у Бечу контролисао садржај писама. Преписка наших људи мобилисаних на противничкој страни, заробљеника у непријатељским логорима и интернираца, сачувана и објављена у књизи захваљујући Владиславу Пандуровићу

Колико прошле деценије, новинарски колектив би се згрозио на објаву овог снимка. НУНС и НДНВ би рекли да је „непрофесионална, неетичка и морбидна“, као што су тврдили за објаве слика трагично настрадалог младића 2007. и жене 2008. Савет за штампу би одлучио да је прекршен Етички кодекс.