Подешавања / Settings

Издвајање појединачних мисли из књиге „Златно руно“, седмотомног романа Борислава Пекића, једног од највећих уметника 20. века, било би дуже од једне просечне књиге. Ипак, немогуће је не осврнути се то како је лик из њиге Симеон Његован видео Србе у овом роману о људској потрази, чежњи, глади и похлепи. РУСКА АМБАСАДА ПОЗИВА: Ходочашће – […]

Давно, у вријеме када сам трагао за разлозима зашто смо преко ноћи постали најомрженији народ на свијету доспјела ми је у руке књижица Тајна Атлантиде. Читао сам тада неселективно све што ми дође до руке, вјероватно да побјегнем од Шварца који је тврдио да српски љекари усађују псеће ембрионе у материце муслиманкама и касније Шарпинга […]

Ако је Борислав Пекић, ни крив ни дужан, чекао четрнаест година да му се подигне споменик на „његовом“ Врачару, да ли је онда Коста Чавошки у праву када предлаже да се споменик Зорану Ђинђићу подигне за педесет година, када се отворе архиви светских и домаћих обавештајних служби?

Апсурд је савршен круг. Али, од круга видимо само део лучне линије, па нам се чини да она има смисла и да некуда води. Обећавајући криву, у којој се ни прошли ни будући круг не препознаје, видимо дуге праве и иза себе и испред себе …  Апсурд је неподношљив за ум, и болан за осећање. […]