Подешавања / Settings

Моја мајка, Љиљана (р. Лукачевић, 1937), није се баш разумела у политику, нити се за њу занимала. Само је изражавала расположење ситног престоничког грађанства, према ослободиоцима. Лека је био њихов. Коча, некако, наш. Када је Ранковић умро (1983), сахрана се претворила у масовну политичку манифестацију, која је затресла поредак. Када је, пак, Коча умро (1992), […]

На Војномедицинској академији у Београду, 20. октобра 1992. у 85. години умро је Коча Поповић, песник надреалиста, књижевник и филозоф, резервни поручник Војске Краљевине Југославије, учесник у Шпанском грађанском рату из кога је изашао као капетан, нетом после тога војник револуције, један од најславнијих команданата и генерала пролетерских јединица, а потом врхунски дипломата и кратко […]

Константин Коча Поповић рођен 14. марта 1908. године у Београду, у веома угледној београдској породици индустријалаца и трговаца. Студирао је филозофију на Сорбони, био је филозоф, песник надреалиста, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвенополитички радник СФРЈ, генерал-пуковник ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. – Средином 20-их година прошлог века, у Паризу […]

„Ви знате да сам ја рођени Београђанин, али нисам великосрбин. Ја сам космополита. Кад се 1971. није могло писати Југословен, ја сам у рубрици националност написао: Србин по рођењу. Ово што се сада дешава у Србији није ми нимало симпатично. То је један узак, веома опасан националистички програм. Милошевић је обичан банкарски пацов, због њега […]

Александар Симовић (1889–1945), носилац Албанске споменице и француске Легије части, у Другом светском рату скривао је комунисте, а они су га – стрељали! Симовић је у родном Обреновцу добио улицу још 2006, а званично је рехабилитован тек недавно, марта ове године. Овај познати индустријалац скривао је водеће комунисте од окупатора. Два пута су га током […]

Као финални коментар на културна дешавања у 2015. години прочитајте текст Владимира Димитријевић поводом коначног издања Духа сампорицања и огледа Мила Ломпара „Тријумф колонијалне свести“, објављеног у Печату. „Служебник“ и „Требник“ секуларног свештенства Секуларно свештенство квазирелигиозне групације зване Друга Србија (иако синови и унуци Тита&Партије, представљају се као баштиници либерално – грађанских традиција) у својим […]

Истина „другосрбијанства“, које већ две деценије ратује против Србства у свакој његовој пројави (од православне вере до љубави према Русији) једноставна је – то је титоизам помешан са НАТОфилијом. Срби су за „другосрбијанце“ примитивци који се никад нису ослободили своје, што би Хрвати рекли, „бизантске“ заосталости, и које само пут у ЕУ-НАТО Империју може те заосталости ослободити, што је Тито покушао, али није до краја успео.

Неколико хиљада метара филмске траке, снимљене у време епохе Јосипа Броза Тита (од 1945. до 1980.), која никада, због цензуре, тренутне “неподобности” неких личности или неких других разлога никада није монтирана, постаје нови, капитални пројекат “Филмских новости”.