Подешавања / Settings

„Веома сам изненађен и веома уморан, дуже ћемо причати сутра. Желим да поздравим све људе у Београду и Србији, осећам вашу радост због великог признања које сам добио, хвала вам на томе и у моје име вечерас попићемо (на српском је изговорио) ракију и бело вино“, поручио је аустријски писац у краткој изјави новинарки Милени […]

Хандке је у интревјуу за „Новости“, само пар сати након што је сазнао да је добитник овог великог признања, испричао да је прво што је потом урадио било да је огрнуо сако и изашао у своју редовну шетњу шумом поред куће у којој живи. Са собом је, каже, понео и све своје мисли. Мобилни телефон […]

Сва књижевност православних Срба од њиховог описмењавања до појаве Југославије, у којој су живели у заједничкој држави са Хрватима, била је ћириличка. О томе је написао студију Василије Клефтакис, која је објављена на сајту НСПМ. Анализирао је српско издаваштво у последњих стотину година и извео следећа два главна закључка: прво, до доласка на власт комуниста, […]

Живимо у млаком, равнодушном времену, без великих узлета. Ипак, међу нама су били и данас постоје људи са великом мисијом, уверени да се вреди жртвовати, да је живот мала цена за нешто што се воли, каже у разговору за Спутњик Сања Домазет, ауторка књиге есеја „Божанствени безбожници“, посвећене иконама 20. века. Живимо у млаком, равнодушном […]

Награда „Иво Андрић“ Андрићевог института из Вишеграда данас је свечано уручена Душану Ковачевићу и Захару Прилепину. Прослављени драмски писац признање је добио за укупно књижевно стваралаштво и за последњу драму „Хипноза једне љубави“, а Прилепин за роман „Обитељ“ и књигу приповедака „Седам живота“. „Ово је велика част, још веће задовољство што други пут дајемо Андрићеву […]

Шта се крије иза тврдње да једна библиотечка одредница брише српску књижевност на латиници. Одлука из 2008. о „разводу“ српског и хрватског је актуелизована. Осам година после усвајања измена библиотечких кодова за српски и хрватски језик, при Конгресној библиотеци у Вашингтону, ово питање је неочекивано актуелизовано и политизовано прошле недеље на Скупштини одбора за стандардизацију […]

Уз звуке фанфара и музичке нумере „Што те нема“ оперског првака Оливера Њега и пијанисте Николе Рацкова, вечерас је званично почео 61. Међународни београдски сајам књига. Сајам су отворили писац, професор Филозофског факултета у Новом Саду и председник Матице српске проф. др Драган Станић (познатији као Иван Негришорац) и иранска редитељка и списатељица Наргес Абјар, […]

Париз 2048. — главни град државе Еврабије, најјаче исламске земље на свету. Хришћани су сатерани у гето одакле постоје само два излаза: или примити ислам или умрети. Богородичина црква у Паризу претворена је у џамију. Малобројни покрет отпора не успева да се избори са новим владарима света и хришћанство поново одлази у катакомбе… Када је, […]

  Најаутентичнији песник домаће књижевности и највећи српски боем друге половине прошлог века написао је стихове уз које се и најгорча пилула живота жваће као “моцарт кугла”, а све што је желео била је “једна одлична биографија”. Мирослав Мика Антић (14. 03. 1932, Мокрин – 24. 06. 1986. Нови Сад)отишао је са овога света пре […]

Обавезна литература за сваког човека отвореног духа, класици руског књижевног стваралаштва – вероватно најзначајнијег на свету – данас су живи и релевантни као и онда када су написани. Време их није уништило, баш зато што су ванвременски и зато што се човек у својој суштини уопште не мења

Велика љубав према књижевности мало позната страна личности великог научника Николе Тесле. Знао напамет велике делове из дела Дантеа, Шекспира, Пушкина

Најбољи начин да се дете научи поштовању књиге јесте да када први пут исцепа неку књигу, родитељи кажу да сада за казну једну својеручно мора и да напише. Дете суочено са тиме колико је тешко написати књигу никада више неће покушати да је исцепа.

Велика нам је част да вам представимо младог писца Луку Пушића, који је написао свој први роман „Тријумф части“, који је добио награду друштва Словенске књижевности.

Књижевник Милован Данојлић о слободи мишљења, традицији и новом времену, српским духовним и друштвеним неприликама…

„Новости“ прегледале досад необјављену преписку двојице великана српске књижевности. Сведочанства о приватном животу и личним недоумицама. Белешке о љубавима, лепим женама, кафанским свађама.

Народна библиотека Србије покренула 2008. године иницијативу за измену језичких кодова ИСО 639-2 (Б) за српки и хрватски језик. Иницијатива је прихваћена у Институту за стандардизацију Србије, у Националној и свеучилишној књижници у Загребу и у Хрватском институту за стандарде.

Сви дубровачки писци осећали су се Србима, а највећи међу њима Иво Гундулић је у „Осману“ од 11 000 стихова већину посветио Србима у Србији, Македонији, Херцеговини и Босни.

Људи су их знали као породицу обдарених – од њих шесторо, четворо су уметници. Били су дружељубиви, али ипак усамљени.

Најгора је ствар ако се писци затворе у један круг тема. На то их најчешће примора систем. Књига се, на срећу, у Србији више не види као непријатељ власти, али није ни њен љубимац.

Све је код Срба другачије него код других народа; док други стоје пред зидом и размишљају шта им је чинити Србин одмах удара главом па шта пукне; јал зид, јал глава, њему свеједно.