Подешавања / Settings

Код нас је племенска свест толико моћна, трајна и неискорењива да често побеђује осећање ”националног (српског) идентитета”. А сваки појединачни завичај почесто (и опасно) надјачава Отаџбину и наш заједнички дом. И мрачна црногорштина и крајишка надрнданост, и пречанска охолост, и дивља босанска аутистичност, и херцеговачка несавладива сујета, и шумадијско србијанство најновијих времена, и невероватна осетљивост […]

Ренанов компатриот и својевремено први министар француске владе Едуард Баладир аргументовано је показао да никакав космополитизам/глобализам не може одменити нацију, државу-нацију у функцији сједињавања људи и њиховог трајнијег инспирисања за велике или мале подухвате, шта год била њихова сврха.

Значајан елемент самоутемељења хрватске, македонске и црногорске нације, као и покушаја формирања унитарне босанске државе, било је разграничавање сопственог идентитета од Срба, који су свима њима послужили као митолошки „други“, конститутивни непријатељ у чијем поразу једино може да се уздигне нова и млада нација.