Подешавања / Settings

Погибија Махмут-паше Бушатлије и његови тешких порази на Мартинићима и Крусима у лето и јесен 1896. године, означили су почетак краја династије Бушатлија. Показало се, наиме, да је погибија Махмут-паше на Крусима одговарала и самом султану и централној турској власти од које се он био одметнуо и којој је био непријатељ. Тачније, његовој погибији су се порадовали и Црногорци и Турци, а наравно и Млечани, пошто је угрожавао и њихову територију.

До судара две до истребљења закрвљене војске дошло је 3. октобра 1796. године у селу Крусима изнад љешкопољске равнице. Црногоци су запосели околне висове Бусовник, Кецан, Варин врх, Пјешивац и друге, а Турци су наступали уз камените падине према Крусима, уверени да ће се њихови противници разбежати кад виде каква сила иде на њих.

Озлојеђени и назлобрзи скадарски силник се, наравно, није могао помирити са тешким поразом у Бјелопавлићима.

Ђурађа Црнојевића на престолу наследио је Стефан Црнојевић, млађи брат, односно најмлађи син Ивана Црнојевића. Он је само формално управљао Горњом Зетом, све до 1499. године, кад га је скадарски санџак-бег Фериз-паша заробио и утамничио, па је тако Горња Зета, односно Црна Гора и формално изгубила самосталност и припојена је Скадарском санџакату.

Историчар Предраг Вукић сматра да је падом Скадра у руке Турака 1479. године отпочела албанизација овог простора и исламизација православног и римокатоличког становништва. Они су, иначе, до тада чинили претежан део становништва Скадра и околине.

Овогодишње Сретење Господње остаће уписано у аналима Митрополије црногорско-приморске по једном необичном крштењу какво није запамћено откад је Иван Црнојевић основао престоницу под Орловим кршем и пре 530 година ударио темеље Цетињског манастира