Подешавања / Settings

Стартовао други програм државне телевизије Републике Српске, у премијерној емисији Бесједник политичког садржаја 4 маја тема Геополитика Балкана, гости др Драган Петровић, проф. Др Миладин Шеварлић, дипломата др Зоран Миливојевић из МИП Србије

Стратези САД и NATO оцењују да је било далеко боље да је Ајзенхауер искрцао савезнике на Балкану уместо у Нормандији

Форекс процењује да је ту руту 2014. године илегално прешло око 43.360 људи, док је 2010. та цифра износила 2.370. Око 32.000 имиграната стигло је у ЕУ преко Балкана у прва три месеца ове године.

Поштујемо различитости. Учимо једни од других. Не дозвољавамо да нас други заваде. И поносни смо што припадамо цивилизацији Балкана.

Амерички аналитичари пишу да балканске државе, чије су територије угрожене пројектом „велике Алабање“, неће седети скрштених руку и мирно гледати како им Албанци отимају територију.

Сукоб у Македонији почиње због тешког пораза САД у Украјини. То би унајкараћем био закључак. Сви остали аргументи, који ће се наводити у прилог тези због чега је у Македонији активиран нови оружани сукоб су такође важни, али ипак мање битни.

„Заиста је срамота оно што се десило на Косову и Метохији, где је разорено више од 150 храмова, православних манастира, цркава пред очима медународне заједнице, где су свештеници, монахиње, монаси киднаповани и убијани“, рекао је Штрахе франкфуртским „Вестима“

Фајненшл Тајмс пише да је Ангела Меркел, државна канцеларка Немачке, захладнила своје односе са Владимиром Путином, руским председником, након што јој је Путин рекао да би „Кијев могао решити свој проблем применом чеченског рецепта“.

Медији последњих дана показују неуобичајено изражен интерес за Балкан, а нарочити акценат стављен је на Србију.

Постаће јасно да је цена послушничког односа према Вашингтону све већа, и да САД, паралелно са све мањим могућностима услед сопственог економског и другог слабљења, да суштински нешто пружају европским земљама, заправо све више одузимају („продаја цигле“) својим сталним затезањем ситуације у свету и уценама и све нерееалнијим захтевима које испостављају европској породици народа, сада и у њиховом исфорсираном сукобу са Русијом.

Данас највећи страх Грка није буџетски дефицит нити концепт Велике Албаније, већ усамљеност и ирелевантност на међународној сцени.

До преломног тренутка у историји Византије, али и свих балканских народа, долази 1204. године нападом крсташа на Цариград. Тада је оформљен геополитички код Ватикана од ког он никада неће одустати.

Тренутно, стање руско-српских односа личи на стање тркача који очекује сигнал за старт, а сигнала нема па нема. Ситуација је таква: потписан је Јужни ток, скоро све крупне руске компаније су у Србији, а инвестиције никако да стигну. Дугогодишњи пројекти чекају своје време. Одговорност за то не сноси само Београд него и Москва

Амерички агенти се налазе у БиХ већ данима, а Стејт Департмент их је послао у 17 земаља у циљу, како они кажу, откривања и хватања радикалних исламистичких група. Претходно је амерички министар правосуђа Ерик Холдер објавио да су САД оформиле групу која би радила у овом циљу.

Стратегија руског председника Владимира Путина на Балкану алармирала је владу у Берлину, пише немачки политички недељник „Шпигел“ у данашњем броју, наводећи да је влада канцеларке Ангеле Меркел алармирана због руске „агресивне, антизападне политике“ на Балкану.

Значај Србије и српских земаља на Балкану у односу на геостратешке интересе великих сила на овом и на ширем простору, у значајној мери одређен је географским датостима, односно њеним геополитичким положајем

Србија је најважнији партнер Немачке на Балкану, изјавио је у интервјуу за Блиц немачки вицеканцелар Зигмар Габријел, који у недељу долази у посету Београду.

Балкан није нестао са геополитичке мапе и САД не могу једноставно рећи – ово је европски проблем

Албанија је кандидат за ЕУ и чланица ЕУ. Њен главни геополитички савезник у ЕУ је Немачка, а на војно стратешком плану НАТО, односно САД. Албанија остварује своје интересе на Балкану као „пијемонт“ свеалбанске балканске и европске политке

Управо су наши научни одбори одлучили да се одштампа вредна руско-српска публикација заснована на историјској грађи, између осталог и о односима лидера Совјетског Савеза и Југославије, Тита и Стаљина, Хрушчова, Брежњева − каже наш саговорник, директор Института за славистику РАН.