Прочитај ми чланак
Владимир Путин и Русија поново покушавају да се врате на западни Балкан, а у томе покушава да их спречи Ангела Меркел, главни је закључак водећих западних листова. Медији последњих дана показују неуобичајено изражен интерес за Балкан, а нарочити акценат стављен је на Србију.
Хрвати у својим медијима истичу како је Србија у главној улози због блискости с Русијом, и да је на Западу све више оних који везе Москве и Београда оцењују као потенцијалну опасност за западни Балкан.
„Фајненшл тајмс“ је у својој анализи повезао недавни долазак немачког председника Јоакима Гаука у Словенију са стратегијом Берлина у заустављању све израженијег руског утицаја у региону.
“Гаукова посета симболизује немачки интерес за југоисточну Европу. Треба бити још таквих посета, а морамо слати и стручњаке, макар нас то коштало. Русија стиже у регион и ми морамо да реагујемо”, гласи појашњење нове немачке политике из угла Родриха Кисветера, члана Одбора за спољну политику у Бундестагу.
Путинова тактика брине Европу
„Немачке политичаре забринуо је Путинов долазак у Београд, а још више руска тактика ширења економског утицаја међу посткомунистичким државама. Бугарску с Русијом повезују историјски и економски разлози, а Словачка и Мађарска зависе од енергената које им испоручује Путин“, наводи „Фајненшл тајмс.“
ШПИГЛ
“Влада у Москви покушава да Србију тешње веже кроз војну сарадњу и испоруку гаса“, каже се у једном поверљивом документу немачког МИнистарства иностраних послова, који је пренео немачки недељник „Шпигл“.
Западни медији истичу да се руски утицај неће огранчити на Украјину, већ да у Москви рачунају и на Србију, „која је захвална јер ни Русија не признаје независно Косово.“
„У прошлости је због православних веза Русија доживљавала Србију као млађег брата, а последњих година Руси су покуповали нека од најважнијих српских предузећа“, наводи се у извештајима страних медија.
У Берлину кажу: “Русија развија стратегију за балканске државе. Иако нема војних амбиција, у току је медијско-финансијска операција”, закључак је „Фајненшл тајмса.“
И „Ројтерс“ је подсетио на упозорење Ангеле Меркел поводом ширења руског утицаја у Србији и другим државама западног Балкана.
“Русија покушава, 25 година после пада Берлинског зида који је сигнализирао и слабљење њеног утицаја у источној Европи, да поврати нешто од изгубљеног утицаја.“
То је најочигледније у њеној улози у Украјини, али постоје пуно префињенији начини за које се Русија определила када су бивше комунистичке државе у источној Европи у питању – путем енергетских споразума по којима је она њихов главни опскрбитељ, кроз чвршће дипломатске везе, али и снажније покушаје придобијања јавног мњења у све више непријатељски наклоњеном европском континенту”, наводи анализа „Ројтерса.“
Оштра политичка борба Запада и Истока око Србије
Према аналитичарима британског „Гардијана“, политичка борба Запада и Истока око Србије се заоштрава, а српско-руски хуманитарни центар у Нишу и покретање руског медијског сервиса у Србији део су “мекане дипломатије” која за циљ има поправљање имиџа и јачања утицаја у свету.
“Србија балансира између владине посвећености ЕУ интеграцијама и претежно конзервативног друштва у којем неки Срби осећају већу наклоност према Русији. Јавно наљутити Русију политички је неприхватљиво у Србији која је одбила да уведе санкције Русима због кризе у Украјини упркос притиску да усклади своју спољну политику са ЕУ”, гласи анализа ситуације у нашој земљи.
“Ново ледено доба на Балкану”, наслов је у немачким и аустријским медијима који се у последње време такође интензивно баве Србијом.
„Кронен цајитунг“ констатује да су се повратком Шешеља у Србији “на муци нашли баш премијер Вучић и председник Николић”.
“Обојица су били његови блиски сарадници који су са њим прекинули све везе тек у јесен 2008. године. И док Вучић покушава да се дистанцира од новонасталог проблема, Николић се до сада није јавио за реч”, наводи немачки лист.
“Две најважније државе Балкана поновно су у политичком клинчу”, објавио је аустријски дневник „Тиролер тагесцајтунг“ поводом отказивања посете хрватског премијера Зорана Милановића Србији.
Аустријски лиист пренео је и чврст став премијера Србије Александра Вучића да он не дозвољава да му се држе “лекције из демократије” и цитира његову изјаву: “Нисмо ми врећа за ударање”.
