Подешавања / Settings

Српски народ постаће члан велике европске породице. Србија више неће бити монета за поткусуривање рачуна између великих сила. Нестаће страха од нових ратова, а народ ће се посветити подизању свог и општег благостања, уз подршку уједињене Европе.

Почетак процеса у коме се тражи рехабилитација Милана Недића, српског премијера за време окупације током Другог светског рата, изазвао је велике полемике у јавности.

За све оне који данас трагају за „десним изразомˮ у политици, култури и уметности добро би било да се најпре упознају са оним што су најбоље снаге српског ума и карактера написале и урадиле у овом кључу у времену између два светска рата када је „српска десницаˮ доживела свој врхунац.

Пуковник Mекдауел је средином септембра известио да Нојбахер нуди савезницима договор о комплетној предаји Немаца.

  За све оне који данас трагају за „десним изразомˮ у политици, култури и уметности добро би било да се најпре упознају са оним што су најбоље снаге српског ума и карактера написале и урадиле у овом кључу у времену између два светска рата када је „српска десницаˮ доживела свој врхунац. Тако период по уједињењу […]

За све оне који данас трагају за „десним изразомˮ у политици, култури и уметности добро би било да се најпре упознају са оним што су најбоље снаге српског ума и карактера написале и урадиле у овом кључу у времену између два светска рата када је „српска десницаˮ доживела свој врхунац.

За све оне који данас трагају за „десним изразомˮ у политици, култури и уметности добро би било да се најпре упознају са оним што су најбоље снаге српског ума и карактера написале и урадиле у овом кључу у времену између два светска рата када је „српска десницаˮ доживела свој врхунац.

Сви они који данас трагају за десним изразом ваљало би да се упознају са оним што су најбоље снаге српског ума написале и урадиле између два светска рата.

Гост BALKAN INFO је господин Јован Пејин, историчар и бивши директор Историјског архива Србије. Господин Јован Пејин је 2012. године узбуркао хрватску јавност, када је гостујући на ХРТ1 изјавио да су „сви Хрвати примитивци“, да је „Вуковар одувек био српски град“ и да „Хрвати данас причају српским језиком“

Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен.

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке!

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац био је одан слуга Католичке цркве који никада није изгубио вјеру у морални закон и за којега је постојала само једна раса – она људска коју је створио Бог, ријечи су којима је америчка историчарка јеврејског поријекла, др. Естхер Гитман, у понедељак навече закључила предавање којем му је окосница била суђење надбискупу Степинцу у организацији комунистичкога режима.

Чувени доктор Предраг Лалевић, први анестезиолог у послератној Југославији и последњих 16 година лични лекар Јосипа Броза Тита, у великој исповести за нови број Недељника први пут открива непознате детаље из Титовог живота, као и његове последње дане.

Недавно је откривено да Влада Немачке и даље исплаћује пензије шпанским војницима који су се добровољно борили раме уз раме са нацистима против руских снага током Другог светског рата.

Херману Герингу, заповеднику немачког Луфтвафеа, оцу Гестапа и Хитлеровог изабраног наследника, Краљево је одговарало како би у срцу Балкана имао под контролом велику фабрику авиона.

Кроз судбину синова војводе Живојина Мишића – Радована, Александра и Војислава – можда се понајбоље огледају ломови српске историје у првој половини 20. века

Неко је 1997. проценио да нема више потребе да улица која креће од Славије и иде до Чубуре носи име које је носила. Враћен је Макензи. Толбухина ћете наћи кад кренете од Чукаричке падине ка Жаркову. „Географија“ померене памети.

Пред Вишим судом у Београду ће 12. децембра ове године бити одржано прво рочиште у поступку рехабилитације генерала Милана Недића, сазнаје Данас. Подносиоци захтева за рехабилитацију су Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић.

Многи случаји силовања од стране англо-америчких трупа, су до те мере ужасавајући да по речима саме историчарке – она није могла о њима ни да пише. Посебно о сексуалном злостављању деце.

У јеку усташког крвавог пира 1941. године, шездесеторица најугледнијих муслимана из Бањалуке послали су протестно писмо „влади“ у Загребу, у којем траже да се престане са клањем Срба и злоупотребом муслимана. Шта је било са потписницима писма није познато… Ексклузивно из новог издања култне књиге Magnum crimen, аутора Виктора Новака, преносимо одабране делове протестног писма […]