Подешавања / Settings

Александар Јабалановић, који је на Видовдан после 17 година отишао на Кошаре, најавио је да ће тамо бити подигнуто спомен-обележје палим српским борцима. Кошаре су, каже он, срамота Европе која је бомбардовала српску војску која се бранила од терориста, истих оних који данас убијају по Европи.

Нико није знао да се десио покушај копненог напада НАТО-а на нашу територију, док они који су томе били сведоци нису почели да говоре о томе. Нас су све време уверавали да тог покушаја није било… Битка за Кошаре је највећа битка у новијој српској историји. Тих неколико километра уз српско-албанску границу подно Проклетија за […]

Породица му гладује: Војислав Перовић, отац троје малолетне деце и ратни инвалид, који је спасао целу јединицу, физикалише и дресира псе како би преживео јер му ни жена није запослена

Репортери „Новости“ у посети породици Војислава Вукашиновића, једног од 1.300 бранилаца Кошара. Син Лука: Поносан сам на оца. После рањавања три месеца био у коми, а годину дана није могао да види. Хероји мојих вршњака су Супермен, Спајдермен, Бетмен, познати спортисти, глумци и певачи. Али мој херој је мој стриц Војислав, бранилац карауле на Кошарама […]

  Седамнаест година од завршетка Битке на Кошарама обележено је данас трибином на Правном факултету. Своја сећања са студентима овог факултета, војницима који су учествовали и породицама оних који су дали животе на Кошарама, поделили су командант операције „Кошаре“ Љубинко Ђурковић, учесник борбе Војислав Вукашиновић и старији водник Прве класе Златко Солунац, а уводну реч […]

Овај сада успешан пословни човек из Београда, родом из Вуковара, јавио се нашој редакцији и рекао да ће Новици купити протезу. Захтевао је анонимност иако су његове дечје сузе у избегличкој колони поред трактора својевремено овековечиле телевизијске камере. – Не желим да се експонирам на туђој несрећи. Веома ме је потресла прича о ратном хероју […]

„Када сам пре неколико година био у Београду, једног свог саборца из 15. извиђачке бригаде који је код Пећи остао без руке и ноге, угледао сам на тротоару како проси. Чим сам се вратио кући изљубио сам децу и захвалио се драгом Богу да сам ја још добро прошао, барем нисам остао сам. Боли, пријатељу, када видим да смо сви ми који смо крварили за ову државу данас потпуно заборављени. Као да су нас се сви одрекли“, овако прича 37-годишњи ратни војни инвалид Новица Спасић из села Бојник код Лесковца.

Лесковац/Бојник – Држави сам дао једно око и седморо деце, а сада за њу не постојим, каже Новица Спасић (37), одликовани ратни херој са Кошара, који је страдао на Косову спасавајући рањеног друга 1999. године. Овај војни инвалид из Бојника, кога је вихор рата захватио док је служио редовни војни рок с 19 година, живи […]

Војислав Вукашиновић имао је 19 година када је у марту 1998. године отишао на редовно одслужење војног рока Војске Југославије у Косовску Митровицу и тако постао део последње генерације војника која је положила заклетву директно на Косову и Метохији! У априлу 1999. године, на почетку НАТО бомбардовања, он и остали из чувене 125. моторизоване бригаде […]

Борили смо се за контролу коте Маја глава. Капетан Ивица Петковић (31), из Прокупља, предводио је своју чету 16. априла 1999. године у противнападу на албанске снаге. То је скоро била борба прса у прса. Непријатељ је био удаљен од 50 до 100 метара. Петковића је погодио метак. Саборци су после испричали да су му притрчали да га извуку и пруже му помоћ, али није дозволио. Наредио је да наставе напад. Заузета је Маја глава уз границу са Албанијом и учвршћена је линија одбране, и тако је остало све до краја рата. Кад се борба стишала, Ивица је извучен мртав.

Момци са Кошара, јунаци које не бисмо смели никада заборавити, делили су последње метке чекајући непријатеља. Разум би свакако морао рећи да је повлачење једини спас, срце им није дало ни корак назад.

Ако дозволимо некоме тренутак запитаности, који може доћи, зашто је неко положио свој живот за отаџбину, онда имамо пуно право да са презрењем одбијемо да дамо одговор.

Најтеже је било на Кошарама. То је реченица која се може чути од ветерана који су се током рата НАТО-а и СР Југославије борили на Косову и Метохији, то је податак који је познат сваком грађанину иоле заинтересованом за та збивања. Ове борбе помињу се чак и у популарној серији „Мој рођак са села” у којој глумац Војин Ћетковић игра пуковника Миломира Вранића, ветерана с Кошара. Али у стварности, о најтежим борбама у рату 1999. године мало се зна.

Навршава се 17 година од почетка бомбардовања СРЈ. Присетимо се шта је Михаило Меденица доживео као први Србин који је крочио на Кошаре после 1999. године, на место најжешћих борби током рата на Косову.

Пуковник Љубинко Ђурковић, командант Кошара 1998, и кандидат за народног Посланика на листи Двери-ДСС, изнео је критике на рачун реформи у војсци и полицији.

Лозанка Радоичић, мајка војника Владимира (19), погинулог хероја на караули Кошаре, тихо је стајала прошле среде испред кордона полиције, на улазу у Дом Народне скупштине. У току је био протест против НАТО-а. Неколико окупљених грађана махало је, из само њима знаним разлозима, руским заставама!