Прочитај ми чланакДржави сам дао једно око и седморо деце, а сада за њу не постојим, каже Новица Спасић (37), одликовани ратни херој са Кошара, који је страдао на Косову спасавајући рањеног друга 1999. године.
Фото: М. Ивановић / РAС Србија Новица са супругом и седморо деце
Лесковац/Бојник – Држави сам дао једно око и седморо деце, а сада за њу не постојим, каже Новица Спасић (37), одликовани ратни херој са Кошара, који је страдао на Косову спасавајући рањеног друга 1999. године.
Фото: М. Ивановић / РAС Србија
Овај војни инвалид из Бојника, кога је вихор рата захватио док је служио редовни војни рок с 19 година, живи са супругом, седморо деце од два и по месеца до 12 година, мајком, оцем и братом у три просторије недовршене куће у крајњој беди, од социјалне помоћи и скромне инвалиднине, која углавном одлази на лекове.
Одбио да скине униформу
Новица је у војску отишао са 18 година 23. марта 1988. Истог датума 1999. године, дан пре почетка рата на Косову, му је истекао војни рок. Одбио је да скине униформу и остави другове.
Као припадник специјалне извиђачко диверзантске јединице изгубио је лево око и рањен у леву ногу у ноћи између 14. и 15. априла 1999. године на првој линији одбране карауле на Кошарама где су се водиле жестоке битке с албанским и НАТО снагама.
„Гранате из топова, минобацача и тепих бомбе парале су земљу и небо. Видео сам саборца с покиданим ногама у суседном рову, упсео да дођем до њега. Ставио сам га на леђа и сишао у свој ров. У том моменту осетио сам бол по целом телу, а потом нешто топло по лицу. Било је то моје око. Јаукао сам од болова, нико ме није чуо. Онесвестио сам се и пробудио у импровизованој болници у Ђаковици„, присећа се своје и драме својих ратних другова.
Фото: М. Ивановић / РAС Србија
До данас није сазнао име човека кога је спасавао и да ли је тај несрећник преживео рат.
Држава је Новици платила прву очну протезу с роком трајања од четири године. Већ десет година безуспешно покушава да добије нову јер од старе му гноји очна дупља.
Фото: М. Ивановић / РAС Србија
.„Ново вештачко око кошта преко 100.000 динара. Тај новац немам, а у здравственим установама ми одговрају да они нису надлежни и да сам изгубио право на нову протезу“, прича Новица док око њега трчакарају деца, једно другом до ува.
“Волимо децу и мислимо да су она богатство и за нас и за државу“, објашњава ратни херој, који је поред недовршене родитељске, својим рукама подигао само зидове куће за своју велику породицу.После рата се оженио. Са супругом Јеленом планирао је шесторо, али недавно су добили близанце.
„Тражио сам помоћ од општине за столарију, нису ми дали, питао сам да ли деца имају право на бесплатне књиге, рекли су да немају.Најстаријем дететеу купио сам тек недавно прибор за ОТО јер није могло да добије позитивну оцену без тог прибора“, јада се Новица.
„Југомедиа“ писао о Спасићима
О Спасићима смо писали када је Јелена превремно родила близанце Лену и Лазара у својој кући и када је Новицу, ратног хероја, ухватила паника пред непознатим. Тада је Јелена испричала да њеној породици ништа не треба јер су – богати. Данас каже да је било срамота да говори о сиромаштву
Фото: М. Ивановић / РAС Србија
Деца Спасића су здрава, лепа и дисциплинована. Детинсјтво проводе на склепаним љуљашкама јер немају ни једну играчку. Дечаци никада нису у својим рукама имали аутомобилчић, а девојчице – лутке.
„Али нама тата купи две чоколаде када прими социјалну помоћ, па ми то поделимо и поједомо“, прича најстарија Тијана.
Новица је кратко радио у бојничком спортском центру, па је отпуштен јер није био на “политичкој линији”.
„Поново би бранио државу ако треба, због свог народа, не због политичара коју су предали Косово и који не поштују своје хероје“, огорчен је Новица Спасић, медаљом и повељом одликовани борац.
