Подешавања / Settings

Скривеним ножем, у зору, пресекао везе. Ослабио дведест килограма, пешачио 30 километара.. – у свом Деспотовцу, Маријо Станисављевић за „Новости“ препричава детаље свог заточеништва и бекства из канџи либијске банде уцењивача.

У уторак, 5. августа, одржан је састанак Врховног Савета свих либијских племена и градова. Откако је почео рат 2011. године овако велики састанци племена постали су реткост. Ипак, најновији напад Мисрате на Триполи и страдање недужних цивила у престоници ујединили су племена. Резултат састанка била је објава рата Мисрати.

Триполи се и даље налази у ратном стању, након што су пре три недеље почели жестоки сукоби племена Мисрате и Зинтана. Последњих пар дана пут за Аеродром, који је стратешко место престонице, био је циљ многобројних ракета.

Један од бораца из зинтанске бригаде, који се у разговору за Ројтерс представио само именом Мухамед, коментарисао је: „Овај рат је тежи него што је била револуција“.

Ових дана слике из Триполија, престонице Либије, лако се могу помешати са сликама из Газе или Сомалије. Окршаји супротстављених племена – Зинтана и Мисрате не јењавају, а ситуација у граду постаје све гора. Током сукоба око Међународног Аеродрома ракета је погодила једно нафтно складиште, те је истог тренутка букнуло 6 милиона литара нафте.

Због ескалације сукоба у Либији многи становници, нарочито страни држављани, настоје да напусте земљу што пре, но током јучерашњег дана дошло је до сукоба на граници с Тунисом где велик број покушава изаћи из Либије што пре.

Дошло се дотле да се руски председник Владимир Путин у неким западним медијима, али и у изјавама појединих званичника упоређује са Хитлером и назначује као убица деце која су страдала приликом обарања авиона или током сукоба између проруских снага и украјинске армије на истоку земље.

Једно племе заузме аеродром у Триполију и сав саобраћај је обустављен, а успут то племе мало похарачи и дјути фри шопове, онда друго племе нападне оно прво племе ракетама, затим мало преговарају ко ће добити колико министарских места у централној влади и ко ће, наравно, уз западне савезнике, контролисати нафтна поља и терминале. То је Либија три године после свргавања са власти диктатора Гадафија.

У Либији, где бесне нови сукоби ривалских група, тренутно се налази око 100 српских држављана запослених у интернационалним компанијама и медицинским установама.

Исламисти су појачали нападе на египатску војску откако је у јулу прошле године с власти срушен председник Мухамед Морси. Но, већина напада до сада се дешавала на простору Синаја.

Гранатирање је у непосредној близини аеродрома угрозило животе цивила, а насиље је забележено дуж пута која води до аеродрома и уз коју се нижу стамбене четврти. Сви летови са аеродрома су отказани.

Гадафи је рекао како Европи од Либије требају две ствари. Прво, снабдевање нафтом, а друго – борба против афричке илегалне имиграције у Европску унију.

Амерички државни секретар Џон Кери рекао је у недељу да САД желе да ирачки народ има руководство које је спремно да представља све Ирачане и да Вашингтон неће постављати вође те земље.

Сукоби су почели већ јуче након што је војска напала базу исламистичких снага. Информације говоре како је у нападу учествовао и војни авион те је притом дошло и до грешке па је тако у нападу уместо базе погођена зграда универзитета.

Након пада режима Муамера ел Гадафија, из све ређих извештаја који нам долазе из Либије чини се да је стање у овој земљи из дана у дан све нестабилније, као и да цела земља тоне у све дубљи хаос. О стању у Либији данас, геополитичким циљевима САД и перспективама развоја ситуације, за НСПМ говори Франк Пућарели, бивши либијски дипломата и садашњи председник француске групе Револуционарног интернационалног комитета, односно Гадафијеве владе у егзилу.

„Из наших извора на терену у Либији добили смо информацију да је влада Србије оружије исламистичким паравојним формацијама у Либији. У питању су исламисти под командом Абделхаким Белхаџ“ рекао је извор из „Зеленог отпора“ организације састављене од бивших функционера Гадафијеве Либије, чији је циљ ослобођење земље од НАТО окупације.

Ове недеље у Либији је почело масовно суђење бројним званичницима из Гаддафијеве владе, а у фокусу су његови синови, Саиф и Сади Гадафи. Занимљиво је како је суђење почело, а нити један од њих се није појавио у судници.

Иако се Запад поноси Северноатлантским савезом, он је у суштини увек био само играчка Сједињених Америчких Држава у освајању територија широм света. Бомбардовање СРЈ, Либије, Ирака су само неке интервенције зарад заштите „људских права“

Злочин је извршен, а њима више нису потребни извршиоци ни сведоци – дојучерашњи савезници. Или ће се кијевска хунта обрачунати са Десним сектором или ће Десни сектор једном заувек завршити са хунтом, у некој врсти новог „мајдана“.

У марту пре три године почела је безобзирна агресија на Либију, земљу која је представљала цвет северне Африке. Либијска Арапска Џамахирија, како је гласио њен пуни назив, била је специфична земља за дате услове са социјалистичким уређењем. На њеном челу налазио се вођа, пуковник Муамер ел Гадафи.