Подешавања / Settings

Иза мегаломанске војне параде у Загребу крије се нешто много важније, а то је чињеница да је годишњица војне акције „Олуја“ капитални пример гласног ћутања о злочинима сопствене стране и порицања било какве државне одговорности за њих, оцењује данас немачки радио Дојче веле.

Јако ме љути када неки мисле да је то била шетња Срба кроз неку шуму. Као да се ништа није догодило, а Хрвати, као и светски медији, заборављају колико је хиљада Срба прогнано са својих огњишта или још горе, колико их је убијено, каже бивши играч Партизана

Хрватска држава даднас војном парадом у Загребу обележава 20. годишњицу војно-полицијске акције „Олуја“ и кроз Загреб ће послеподне продефиловати око 3.000 учесника параде, од тога највише припадника Хрватске војске.

Према неким изворима, у акцији хрватске војске „Олуја“ нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.

Ових дана се обележава 20 година од операције „Олуја“ у Хрватској, а далеке 1995. године када је прогон Срба из Републике Српске Крајине почео, Зоран Ђинђић дао је веома запаљив интервју у ком је позивао на коначан рат против Хрвата.

Каквих ту све имена нема. Унуци са завичајним и шумадијским именима. Јер, овде су судбине везали девојке и младићи из Крајине и Шумадије. Између је казивање о томе како су ове породице, истих прогнаничких судбина, баш овде нашле своју мирну луку.

У Вуковарској улици у Загребу којом ће се сутра кретати војна парада осванули су плакати са именима села из којих је протерано српско становништво.

ЂУРЂИЦА Поповић, 1995. имала је девет година. Тог 4. августа спремала зе са свадбу код кума, у малом личком селу Велебиту. Сећа се, једино, да је тога дана све мирисало на кишу. Али да ништа није слутило „олују“, која ће њу и још четврт милиона Срба „одувати“ са њихових огњишта у Хрватској.

Пошто се на власт вратила „Хрватска демократска заједница“ и пошто је за председника земље изабрана Колинда Грабар-Китаровић, локални националисти су одлучили да еуфорично прославе 20 година од операције „Олуја“.

„Када данас видим да ће Србија обележити 5. август као Дан жалости, једино могу да кажем да је то лицемерје, једна политичка игра. Ја могу само да сагнем главу, да ћутим и да се стидим.“

Пиј и лумпуј за своје паре, не на рачун оних који мисле да још није све изгубљено и да зло на крају, ипак, не побеђује.

Наслов овог текста био је (пре)чест натпис на српским кућама после пада Републике Српске Крајине у војној акцији „Олуја“, хрватских бојовника потпомогнутих америчким генералима, уз намигивање тадашњег званичног Београда и жмурење широм отворених очију (да, могуће је; најмање 250.000 душа ће вам то потврдити) западног дела међународне заједнице.

Годинама после „Олује“ подрхтава тле под Србима у Хрватској. Широкогрудност хрватских власти према њима делује као пространо минско поље, а бирократска регулација њиховог повратка као огроман бетонски зид који ни птица не може да прелети. Осећај хрватске државне политике о вековној шанси да се овог народа реши за сва времена већ годинама комбинује брутално и перфидно насиље, те разне методе уклањања елементарних материјалних и симболичких трагова српског ентикума на хрватским просторима.

Поводом 20 година од акције „Олуја“ у Загребу ће бити одржано одавање почасти жртвама те војне операције. Иста акција у Сарајеву је забрањена, наводи УДИК.

Парастос одслужити у 11 часова, а потом у 12 часова да звоне сва звона са свих храмова подручне Вам Епархије у трајању од 3 минута.

Републику Српску Крајину истински нико није бранио, а они што су је водили нису били дорасли ни до месне заједнице.

Сумње у могућност тајних договора појачане су понашањем Пала и Београда за вријеме хрватског напада на западну Славонију, као и каснијим развојем догађаја на ратишту на Динари.

Из УДИК-а је саопштено да получасовна стајања почињу у 11.00 часова и да ће истовремено бити одржана испред зграде Амбасаде Хрватске у Сарајеву и на Тргу Бана Јелачића у Загребу.

Кораћев подвиг одјекнуо је међу Србима у Хрватској, а и многи Хрвати имали су поштовање према војнику РСК који је пет година одбијао да се преда.

Европски парламент је недавно усвојио резолуцију поводом две деценије Сребренице, а Линта у писму адресираном на шефове седам посланичких група у ЕП поводом 20 година „Олује“, тражи осуду хрватског кршења и злоупотреба људских права.