Подешавања / Settings

  Треба ли да изгубимо једног великог пријатеља да би се хор наших великих непријатеља благо насмејао, евентуално нас потапшао по рамену. Не вреди. Може службени Београд сутра да призна независност Косова, Они ће након тога тражити да Војводина буде република. Кад и на то пристанемо, Они ће захтевати највиши степен аутономије за Рашку област, […]

Увек је хрватска прича према Србији и Србима иста – зубошкрипећа, замућеног погледа – и остаће таква. Пуна резерви, најблаже речено, или проткана мржњом, реално речено.

Шта се то догодило да они чији глас је трајно промукао од оговарања „тоталитарног, недемократског система“ сада кад је дошла слобода, не могу да напишу новелу, камоли роман; позоришни комад који ће остати упамћен

Да будем потпуно јасан: какве везе данашњи гласни, самозвани, већ досадни београдски антифашисти имају с антифашизмом? Ако им је до борбе, не треба да иду далеко као што су ишли њихови идоли, довољно је да оду на Косово и Метохију и ту представе, докажу свој антифашизам. Без пушке у руци, далеко било.

На телевизији треба знати ћутати, а на радију треба знати причати. Кога то, у току утакмице, интересује статистика, биографије и вербално силовање. Телевизија је слика са тоном, неким коментаторима треба пустити снимке мечева од пре тридесетак година

Скандал! Циркус! Богами није; ако признато од других постоји нешто што се зове црногорски језик, онда је логично да то има и речник. Е, сад, што је таквом сочињенију адекватан једино назив „Рјечник српског језика којим се говори у Црној Гори“, није, изгледа, ничији проблем.

Босна и Херцеговина је трајно, занавек, подељена земља. Босна никада неће постати јединствена држава, њено тло је набијено историјом чије аветне сенке упорно и без престанка подижу завесе од мржње међу Босанцима. Том земљом је владала једна империја која је иза себе оставила вечну везу са остацима сопственог бића – оставила је религију, ислам – […]