Подешавања / Settings

„Не можете да направите револуцију која је усмерена против руског становништва и да очекујете да ће да остану у Украјини. Не тражите разлог за то у Русији већ у Украјини“.

Путинова деценија вратила је Русији наду у препород – оценио је Игор Стрелков, човек који је подигао Донбас на оружани устанак против кијевске хунте. „Херој Славјанска” са овом оценом је иступио у отвореном писму којим је подржао Владимира Путина и изјаснио се за „руску самобитност” поводом декларације одбеглог руског тајкуна Михаила Ходорковског коју је он представио у Вашингтону – у Freedom House.

Управо је антируски курс Запада постао катализатор развоја веза Русије са низом држава ЕУ у енергетској области.

У великој политици подударности се дешавају ретко. Зато када је уочи посете председника Русије Владимира Путина Београду постало јасно да су се сакнцијама против Русије придружиле Албанија, Црна Гора и Исланд, политиколози су се замислили.

The Saker / Степски соко је бивши војни аналитичар, рођен у Европи у породици руских избеглица. Сада живи на Флориди, где пише блог и редовни је сарадник „Русија инсајдера“. Међународна заједница блогова Степског сокола обухвата, поред оригиналног блога, француски, немачки, руски, океанијски и српски блог, а ускоро ће јој се прикључити и јужномерички члан. – Мајк Витни

У случају рата, ако би Србија затражила помоћ руске авијације, исту би могла добити већ у року од пола сата до сат времена најдаље.

Партнерство Русије и Кине у последње време доживљава велики успон који на Западу изазива бурно реаговање – од љубоморе до опреза. Током читаве недеље, пословни медији Европе и САД покушавали су да oцене последице „масовних“ руско-кинеских споразума.

Европска унија у оквиру санкција Русији позива партнере у свету да „не иду на руско тржиште“, изјавила је портпаролка у Европској комисији Маја Коцијанчић.

Дакле руска политика се враћа постепено на Балкан, где ће макар у правцу борбе против наркотика и тероризма, имати симпатије и од Немачке, која такође повећава утицај на овим просторима, одакле се извесно нешто смањује америчка предоминација.

Шта је заједничко већини конфликата и спољнополитичких догађаја у модерном свету? Без обзира да ли говоримо о рату у Украјини, Сирији, Ираку, преврату у Египту, савезима Латинске Америке, ресурсима на Арктику или обележавању ослобођења Београда од нациста – сви битнији мањи и већи догађаји у домену спољне политике могу се гледати кроз призму односа, тј . сукоба, између Вашингтона и Москве.

То није први пут да руски председник у неком страном медију критикује америчко уверење у сопствену изузетност – учинио је то пре годину дана у „Њујорк тајмсу” – али никада пре „убеђеност у властиту изузетност“ није ставио у исту раван са злочиначком идеологијом која је срушена пре седамдесет година.

Француски легионар, тренутно добровољац при армији ДНР у Новорусији, крстио се у православној цркви и узео православну веру.

Руски председник Владимир Путин низом састанака у Италији с лидерима са Запада покреће интензивну дипломатску акцију у покушају да маневрише у најгорој кризи између Русије и Запада од Хладног рата, оцењује агенција Асошиејтид прес.

Увереност да ће економске санкције уведене Русији допринети паду популарности тамошњег председника Владимира Путина или барем натерати „успут кажњене олигархе” да се окоме на првог човека у држави – потпуни је промашај.

У Русији сам открио један за мене нови свет људи који су били идеалисти и који су тежили да практично остваре идеално или друштво блиско идеалном.

Према речима амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина, о манифестацијама које се припремају може се говорити неколико сати. Зато је он одмах прешао на набројавање догађаја поводом јубиларног датума, означивши важност њиховог одржавања у условима који данас владају у Србији:

Другим речима – може ли бити да се у домаћи евро(атлантски) камп увукла зебња да би исувише директна критика одржавања војне параде у присуству ВВП једноставно била и превише непопуларна ствар, чак и за оне који пословично презиру српско јавно мњење или га, још радије, спинују сваком лепом приликом?

Ситуација дефинитивно не изгледа најбоље. Порошенко је заменио кловна Галетена веродостојним ратним злочинцем – пуковником Степаном Полтораком, много опаснијим и подмуклијим типом који је својевремено био главнокомандујући ескадрона смрти тзв.“Националне гарде“.

Посебну забринутост у том смислу изазива ситуација у Украјини, у којој је у фебруару извршен антиуставни државни удар, чија су покретачка снага националисти и друге радикалне групе, рекао је Путин српском новинару Мирославу Лазанском у интервјуу за српски дневни лист Политика уочи његове посете Београду.

У разним анализама и коментарима, публикованим код нас и у иностранству, много је простора потрошено да би се указало на то због чега је Србији важно да гради што је могуће боље односе са Русијом. У том контексту су навођена питања енергетске безбедности, Косова и Метохије, инвестиција, кредита, извоза пољопривредних производа итд.