Подешавања / Settings

Не тако давно у самом срцу града постављен је споменик „Девете бојне ХОС-а Рафаел Бобан“, уз повике „За дом спремни“. Локални антифашисти су „југокомуњаре“ или „четничине“.

Истовремено док је Хрватска обележила Дан антифашизма у Јазовки, месту где је закопано 447 жртава убијених након уласка партизана у Загреб, дефиловали су црнокошуљаши обучени у усташке униформе, са усташким обележјима.

Милановић је рекао да се Дан антифашистичке борбе слави као дан устанка „јер је тако одлучио први председник Фрањо Туђман, који је и сам био партизан и то никада није демантовао, нити се тога стидео“.

Како је почела сарадња бољшевика и Павелићевих следбеника. Југословенски комунисти у усташком покрету препознали “револуционарни карактер” који се бори против Београда.

Погледајте видео у коме академик Коста Чавошки говори о вредности култне књиге Виктора Новака, Magnum crimen, која открива истину о геноциду над Србима.

Штуро ћу побројати одређене чињенице: У Првом светском рату Хрвати су били против нас. Певали су песме типа: „Ој, хрватски храбри сине, смело напред преко Дрине! Освећена крв још није Фердинанда и Софије“. Да ли треба говорити о дочеку војске Трећег Рајха? Чак су и Немци били изненађени. Говорили су да такав дочек нигде у Европи нису доживели.

Право дечје српско славље, прекинули су „бранитељи праваши“ (припадници Аутохтоне хрвастке странке права А-ХСП). Наиме, у суботу се у Петрињи одржао Први фестивал ојкаче у организацији Српског културног друштва Просвјета из Загреба, а који је финансирао сам град Петриња.

КОМУНИСТИЧКИ злочини дословно су избили из земље на Брду мира изнад Горњег Милановца 70 година пошто је Озна ту убила без суђења неколико стотина људи. Кости жртава су откривене јер су се осушили борови посађени поврх гробнице да би је сакрили. Гробови оних које је Озна прогласила народним непријатељима и убила систематски су уништавани по наредби Александра Ранковића од 18. маја 1945. године.

Комеморација на блајбуршком пољу одржана је у организацији Почасног блајбуршког вода и под покровитељством председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић и члана Председништва БиХ из реда хрватског народа Драгана Човића.

По завршетку I Светског рата Европу је преплавио талас фашизма. Није било нити једне једине земље у којој се нису појавили фашистички покрети и фашистичке организације. Свима њима била је заједничка борба против грађанске демократије, против либералног капитализма, против комунизма, као и против семитизма.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас у Доњој Градини да Срби никада неће заборавити усташки злочин у Јасеновцу, нити ће о њему ћутати, али исто тако никоме неће претити осветом, преноси Бета.

Навијачи Хајдука из Сплита „Торцида“, иначе чувени по про усташким ставовима, су на утакмици запалили четничку заставу и послали поруку Војиславу Шешељу „Умви“.

Једна од ствари које се игнорише је истина о ставовима Хрвата, како просечан Хрват размишља, и са којих позиција гледају на нас. Због тога смо одлучили да интервјуишемо младог хрватског политичара Франа Чирка, председника градског одбора Хрватске чисте странке права. Млади Франо је приватно врло фин младић, успешан студент историје, и можемо вам рећи да су његови ставови оно што мисли доста младих људи у Хрватској.

Велимир Бујанец, хрватски водитељ емисије “Бујица”, иза себе има бројне скандале. Поред тога што је био у затвору због диловања дроге, не крије да подржава усташе, мрзи Србе, воли неонацисте, оно што је још забрињавајуће је то што га подржава новоизабрана хрватска председница, Колинда Грабар Китаровић.

Речи бившег председника Фрање Туђмана омогућују да се схвати шта је био циљ рата: „Српско питање ми смо решили, неће више бити 12% Срба или 9% Југословена, као што је било. А 3%, колико ће их бити, више неће претити хрватској држави”.

Одлазећи хрватски председник Иво Јосиповић говорећи о резултатима свог мандата и стању у Хрватској рекао је да „усташка змија не спава“.

Таман кад су у хрватској Влади помислили да ће делагација, која следеће недеље путује у Москву, успети да олабави натегнуте хрватско-руске политичке односе, неочекивано је искрснуо проблем хрватских плаћеника у украјинском рату.

„Денис Шелер (39) је рођен, одрастао и живи у Загребу. Он је хрватски домољуб, учесник хрватског Домовинског рата. Фудбалски навијач клуба „Динама“ Загреб. Сада је Денис активни заговорник Украјине и шири праве информације о „московско-украјинском“ рату, те окупља добровољце за помоћ Украјини. С господином Селером смо разговарали о стварном стању у Хрватској, Украјини и Европи.

Зашто је судбина блага које су усташе опљачкале током рата још увек тајна. Отетим драгоценостима финансирано пребацивање злочинаца у Јужну Америку.

Само 1964. вршена су ископавња у Јасеновцу, и академик Срба Живановић је учествовао у њима. У енциклопедији Catena mundi први пут је објављен извештај.