Подешавања / Settings

Некадашњи председник Републике Српске Радован Караџић упутио је писмо амбасадору Еквадора у Хагу Мигуелу Калахорану Камину у коме тражи дозволу да се представник његовог тима за одбрану састане са Џулијаном Асанжом, творцем сајта „Викиликс“.

„То је била серија заиста чудних питања, налик онима што их постављају обавештајне агенције. Знали су да радим у групи за људска права. Постављали су питања као, ко финансира страначку коалицију, колико има чланова, питања на које чак ни ја нисам знала одговор“, рекла је она. „Чињеница да постављају таква питања навела ме је да се запитам о мотивима иза мејлова које сам примила. Зато на њих никада нисам одговорила.“

Један од главних CANVAS-ових савезника је Мунер Сатер, бивши директор Голдман Сакса, који се повукао са тог положаја у јуну 2012 а сада је власник Satter Investment Management LLC. Као што је и Стратфоров директор Шеј Моренц десет година радио за Голдман Сакс, где је био генерални директор сектора инвестиција и регионални шеф сектора личног здравственог осигурања за југозападни регион.

Сајт Викиликс, чији је оснивач Џулијан Асанж – човек који је путем тог медија открио највеће тајне САД, због чега је у бекству – обелоданио је на Твитеру да иза актуелне револуције у Украјини и вишедневних нереда у престоници Кијеву, изазваних незадовољством народа због одбијања власти да се приближе ЕУ, можда стоји Србин Срђа Поповић (40), вођа некадашњег Отпора.

Мање је познато, открива истраживање Occupy.com, да су Поповић и огранак Отпора, CANVAS (Centre for Applied Nonviolent Action and Strategies – Центар за примењену ненасилну акцију и стратегије) одржавали блиске везе са руководиоцима Голдман Сакса и приватном обавештајном фирмом Стратфор (Strategic Forecasting, Inc.), као и са владом САД. Поповићева супруга је за Стратфор радила годину дана.

На сајту Викиликса објављена је интерна имејл преписка запослених у америчкој организацији за геополитичку анализу „Стратфор”, у медијима називаној и “ЦИА у сенци”.

Фирму “ТРИ” д.о.о. са седиштем у Сурдулици која је таргетирана за коришћење недозвољеног софтвера основала је “National Electric Power Company”, такође из Сурдулице која се бави изградњом мини хидролектрана.

Потпуно нарушавање приватности грађана спорни софтвер омогућава тако што се у телефон или рачунар убацује вирус, такозвани финфишер или финспај. Вирус може да се убаци на разне начине, почев од најједноставнијег отварања мејла до скидања неког садржаја на интернету… Овај вирус је толико моћан да онима који користе овај софтвер омогућава не само да прате комуникацију и кретање мете већ и да види шта та особа фотографише. Слободан Марковић, ИТ стручњак из Центра за развој интернета, каже за „Блиц“ да није посреди пасивно прислушкивање, већ се „поништава свака врста приватности“ и да се коришћењем овог софтвера крши закон. Вирус се може користити и да се с једног пребаци на други телефон или рачунар. Овакав софтвер кошта неколико стотина хиљада евра.

Творца „Викиликса” Џулијена Асанжа и одбеглог америчког хакера Едварда Сноудена повезује бивша британска новинарка Сара Харисон. У току преговори са Америком.

Копенхаген – Америчка дипломатска преписка коју је објавио „Викиликс“ изгледа подупире тврдње данског судије Фредерика Хархофа да је председник Хашког трибунала Теодор Мерон помагао циљеве америчке администрације при ослобађању високорангираних осумњичених, пише данас дански левичарски независни дневник „Информатион“.

Бредли Едвард Менинг (енгл. Bradley Edward Manning; Кресцент, Оклахома, 17. децембар 1987) је амерички војник који је ухапшен у Ираку у мају 2010. због сумње да је проследио поверљиве документе Владе САД сајту Викиликс. Током наредних месеци Менинг је, између осталог, оптужен за достављање информација о националној одбрани неовлашћеним лицима и помагање непријатељу, дела за која је прописана смртна казна, иако су тужиоци саопштили да је неће тражити.

Одлазак Едварда Кардеља, некадашњег члана Председништва СФРЈ, биће лични ударац Јосипу Брозу Титу, јер је Кардељ био „интелектуални водич“ и један од његових најближих пријатеља, оценила амбасада САД у Београду у депеши, последњег дана августа 1976. године.

Викиликс је објавио још хиљаду дипломатских депеша из амбасада САД широм света међу којима су и оне које се тичу свих аспеката живота у некадашњој СФРЈ, непомирљивим разликама између Тита и Брежњева, као и стању здравља доживотног председника некадашње Југославије.

Викиликс је најавио да ће данас да објави више од 1,7 милиона докумената америчке обавештајне и дипломатске службе, који се односе на сваку земљу света, из периода 1973-76 године, саопштио је оснивач сајта Џулијан Асанж.

Прослављени режисер Емир Кустурица сматра да САД председнику Републике Српске Милораду Додику никада неће да опросте „Јужни ток“.

Бредли Менинг, признајући кривицу по 10 од 22 тачке оптужнице: Дубоко верујем да су документа и снимци из ратова у Ираку и Авганистану, које је објавио Викиликс заједно са још неким медијима, најзначајнија документа нашег времена која откривају праве размере и праву цену тих ратова

Амбасадор САД Камерон Мантер написао у депеши да му је Ђилас, на питање о плану развоја Београда који је представио, рекао да је он више маркетиншки него реалан.

На сву срећу, појавио се један врло храбар човек који се зове Жилијен Асанж, у англосаксонском подручју га зову Џулијен Асанж, који је преко свог интернет сајта Викиликс разоткрио огромну количину докумената из америчке дипломатске преписке. Ја сам пре неколико дана објавио књигу на више од хиљаду страна под насловом “Викиликс ми јавља”.

Измишљене су различите врсте невладиних организација од оних које се баве евро интеграцијама, које су нам све ове године представљале да уколико се Србија не нађе у ЕУ престаће да постоји, разних мировних иницијатива које су за све злочине на простору бивше СФРЈ кривиле Србе, затим оне које отворено подржавају НАТО пакт који нас је бомбардовао осиромашеним уранијумом, до оних „хуманитарних„ које се крију иза хуманитарности и баве наметањем накарадних културних модела како би се прозивела што већа декаденција у друштву.

Америчке власти одавно користе Интернет за контролисање и поробљавање целог човечанства – оценио је оснивач Викиликса Џулијан који у азилу у лондонској амбасади Еквадора завршава књигу „Cypherpunks: Слобода и будућност Интернета”.