Прочитај ми чланак
(Горан Маринковић)
Да је потребно да се свакога дана први потпредседник А.В. нађе у ударним вестима таблоида и „националних телевизија“ Србије, то је познато, јер илузије се у овој држави троше свакодневно и увек постоји потреба за што више нових и што више сензационалнијих решења, али да је потребно и да неко каже „ докле бре Вучићу“ такође стоји. Када би неко морао да пише о свим илузијама и обманама А.Вучића мислим да би његово радно време трајало 24 часа непрекидно, и да би му се прсти огулили ударајући по диркама тастатуре компјутера. Зато ћу се ја осврнути само на недавне изјаве А. Вучића које исто тако и по ко зна који пут потврђују чињеницу да је А.В. само један обичан шибицар који вређа интелигенцију овога народа.
Прво ћу се осврнути на његово обећање да ће Србија у наредних десет дана добити првих 100 милиона евра из Абу Даби Дивелопмент фонда за наводњавање. Реч је о кредиту на 20 година, са пет година грејс периодом, и каматом од 2,5 одсто који ће омогућити да 25.000 хектара земљишта „покрије” најмодернијом опремом за наводњавање. Гледано из угла банкарског бизниса ово звучи феноменално. Готово да нам неко поклања новац. Међутим где је ту проблем ? Да на страну ставимо генерални проблем Србије у политичкој „Елити“ какву већ има, проблем је у нама самима и нашем плитком памћењу. Да ли се сећате ударних наслова у оним истим таблоидима и на оним истим „националним телевизијама“ на којима се А.В. тако радо слика са почетка 2013 године?
„Ал Дахра гради пет фабрика и улаже 300 милиона евра у пољопривреду“.
„Министар финансија и привреде изјавио је да ће ове године почети реализација уговора који су постигнути у Абу Дабију, чије је укупна вредност 800 милиона долара“.
„Динкић истакао да је са развојним фондом Абу Дабија уговорено додатних 400 милиона долара, од којих ће 200 милиона бити намењено за изградњу система за наводњавање , да ће ове године почети радови у Војводини и Мачви који ће следеће године бити проширени и на централну Србију и тако даље и тако ближе…“.
Дакле, ако сам ја малоуман и слеп пред очима волео бих да ми вицепремијер објасни да ли је тих 100 милиона еура КРЕДИТА уствари оних 200 милиона долара (намењеним за наводњавање) из оног уговора са оним Арапима који су требали да добију 25 000 хектара најплодније земље у Војводини, а са којом ће од тог повољног кредита држава Србија саградити системе за наводњавање за тих истих 25 000 хектара земље које ће поклонити Арапима? Друго, да ли је тај уговор, уговор о инвестицијама или уговор о поклону где је држава Србија дужна и да од својих пара сагради најмодернију инфраструктуру како би господа из Емирата дошли на готово?
Треће, где се налазе све те фабрике сточне хране које су обећаване до краја године, где су ти дугорочни уговори са српским фармерима и на крају, да ли су се сви ти силни милиони и обећане инвестиције из уговора свеле само на 100 милиона кредита под повољним каматама? Исто тако, да ли ћемо узети још пар стотина милиона евра кредита да нашим пријатељима Арапима направимо и карго терминал, како би они широм света извозили Српско воће и поврће. И заиста, шта је са тим толико хваљеним уговором и најављеним инвестицијама до краја године? Да ли су на делу калкулативне радње како би све што би у Србији узели, узели џабе као и уосталом што су узели ЈАТ , или рецимо хотел на Копаонику?
Да ствар буде још жалоснија јесте и илузионистичка изјава вицепремијера на „Фестивалу зимнице“ у Коцељеви, где је рекао као је потребно отворити што више фабрика које би подигле прерађивачку индустрију и нагласио да ће се разним подстицајима то у наредном периоду и успети.
„За нас је важно да производимо не само сировину, продајемо пшеницу, кукуруз, краставац, парадајз… већ да правимо полупрерађевине и прерађевине, да можемо скупље да продамо оно што смо сами направили“, рекао је Вучић.
Остала је само непознаница да ли те планове Александар Вучић намерава да реализује у првих сто или наредних две стотине година. Да ли док Срба буде било у Србији или ће тај сладак колач препустити свеобожаваним „страним инвеститорима“ док ће за интересе страног капитала српски сељак шљиву и даље продавати за 8 динара килограм.
Дакле господине Вучићу, одлично сте испекли занат назван „продавање магле“. Питање је само код кога сте ишли на часове. Да ли вам је омиљено штиво поред Макс Вебера и друштво Магуса или вам је корисно и оно што можете научити од ваших нових ЕУропских пријатеља који су у том случају мало бољи од вас.
