Прочитај ми чланакХитлерова идеја је била да у специјалним домовима одгоје на стотине хиљада плаве, снажне деце, како би до 1972. године створио супернацију која би бројала 120 милиона људи.
Осим логора смрти, друга највећа тајна нацистичког система био је тзв. пројекат Лебенсборн. Према расистичким идејама филозофа Алфреда Росенберга, техничке детаље разрадио је сам Хајнрих Химлер. План је био да се промени људска врста.
Њихова идеја је била да у специјалним домовима одгоје стотине хиљада плаве, снажне деце, како би до 1972. године велика Немачка бројала 120 милиона надљуди. Нацистичке оружане снаге би у том контексту нарасле на 600 СС-дивизија! С том војном моћи, сматрали су, нико им се не би могао супротставити. Ова потпуно невероватна идеја промене људске врсте на целом свету била је можда и најлуђа замисао коју је та екипа, опседнута загонетним култовима, алхемијом и еугеником, икад осмислила.
Идеални су им били Норвежани, ‘потомци Викинга’.
– Нордијски човек је најлепше људско биће на свету. И по интелигенцији и по својој изузетној појави, он је супериоран. Нордијац има светлу косу и плаве очи – краљ над краљевима у односу према свим осталим припадницима људске расе на Земљи – писао је Ханс Гунтер, нацистички теоретичар расе. Према његовим критеријумима, идеални су били Норвежани, „потомоци Викинга“… Викинзи су, према њему, давали идеално аријевско потомство јер су имали све тражене особине баш као и Немци, па чак и боље. Ипак Норвешка није била довољна.
Прикупљање жена за стварање супераријевске расе
Према Химлеровом плану, основан је специјални тим за „расни одабир“ који је по окупираним земљама, односно целом свету, требао да скупи жене за стварање супераријевске расе. Агенти су се размилели по Норвешкој, Холандији, Белгији, Данској, Француској, Британији, Канади, Аустралији и САД-у.
Кад би Вермахт ушао у те земље (у оне у које је успео да уђе), акција би кренула и одабране жене би завршавале у Немачкој. Пројекат је тамо већ био у пуном замаху. Средином 1936. Химлер је отворио први „Лебенсборн“ у једном дворцу надомак Минхена. Систем је имао Домове мајки и Домове деце.
Нацисти су основали укупно шест специјалних домова за децу и 17 домова за мајке. Свака Немица која је имала више од троје деце, добила је „Мајчински крст“ као одликовање. Било је то одличје равно „Гвозденом крсту“ који се додељивао за храброст у Немачкој. Ипак многи делови експеримента су кренули, за нацистичке еугеничаре, у погрешном смеру. Многим новорођенчадима је током времена коса тамнела. Децу која нису остала плава, чекала је тужна судбина. Гушење гасом. Пред крај рата, Хитлер је наредио уништавање све Лебенсборнове деце, али та наредба никада није извршена.
Хитлер хтео да истреби сву децу
Помахнитали господар Рајха, уверен у то да на свету има места само за један народ, био је уверен да Немци заслужују колективно уништење. Свом министру ратне привреде, архитекти Шперу, кога је иначе обожавао, Фирер је наредио да спали Немачку.
На срећу, Шпер је имао довољно разума и довољно храбрости да се супротстави Хитлеровој наредби. Исту је наредбу, из Москве, издао и Стаљин. Он је био плашио „жилавости“ немачког народа. Био је уверен да ће Немци, уколико им се не уништи индустрија, за мање од деценије опет постати сила и опасност за Русију, па је наредио тотално уништење, али и то наређење из различитих разлога такође није спроведено у дело.
