Прочитај ми чланакПројект Монток је представљао низ тајних пројеката владе САД спроведен у Кампу Хероја и Монток ваздухопловној станици у Монтоку, Лонг Ајленд. Мали број теоретичара завере тврди да су тајно развијали моћно психолошко ратно оружје.
Легенда о пројекту
За Монток пројект мали број људи верује да је наставак контроверзно Филаделфија експеримента, који се изгледа догодио 28. октобра 1943. године.
Према легенди, негде педесетих година, преживели истраживачи са Пројекта Дуга почели су да расправљају о пројекту и настављању истраживања у виду техничког манипулисања електромагнетне боце која је коришћена да учини УСС Елдриџ невидљивим, и разлозима и могућој војној примени психолошких ефеката магнетног поља.
У наставку легенде се помиње да је извештај наводно припремљен и презентован у Конгресу и да је оштро одбијен као преопасан. Тако је начињен предлог директно у Департману одбране о обећавању моћног новог оружја које ће излудети непријатеља, индукујући симптоме шизофреније на притисак дугмета.
Без дозволе Конгреса, пројект би морао да буде тајан и тајно финансиран. Департман одбране га је одобрио. Финансирање је изведено из складишта од 10 милијарди долара у нацистичком злату које су војници САД пронашли у тунелу испод Француске. Када је тај новац потрошен, додатне финансије су осигурали ИТТ и Крупп АГ у Немачкој.
Посао је почео у Брукхејвен националној лабораторији на Лонг Ајленду, Њујорк под именом пројект Феникс, али је ускоро откривено да ће им бити потребан велики сателитски тањир, а инсталација једног у Бруксхејвену ће искомпромитовати сигурност пројекта.
Срећом, Ваздухопловство САД је распустило базу у Монтоку, Њујорк, недалеко од Брукхејвена, а у њој се налазио већ инсталирани радар. Место је било велико и удаљено (Монток тада није био туристичка атракција) а приступ води је омогућио да се опрема допрема и отпрема непримећена.
Опрема је премештена у Камп Хероја у базу Монток касних шездесетих година и инсталирана у подземном бункеру испод базе.
Према теоретичарима завера, да би се маскирала права природа пројекта, локација је затворена 1969. године и донирана парку за дивље животиње, уз одредбу да све што се налази под земљом остаје у власништву ваздухопловне базе (иако је, у ствари, база остала оперативна до 1980. године). Парк никада није отворен за јавност под изговором загађености околине.
Разни теоретичари завера тврде да су експерименти почели раних осамдесетих година. Они тврде да се за то време нешто или све од наведеног догодило на локацији. Није прикупљен ниједан доказ да су следећи наводи тачни:
Установа је проширена на 12 нивоа и неколико стотина радника. У неким извештајима пише да се установа ширила испод самог града Монток.
Бескућници и сирочићи су отимани и коришћени за гомилу тестова електромагнетне радијације у циљу технологије контролисања и даљинског програмирања мозга. Пар их је преживело.
Људима су психичке способности побољшане до те мере да су могли да материјализују објекте од ваздуха.
Стјуарт Свердлоу тврди да је учествовао у пројекту Монток и да су се, као резултат, његове “псионичке” способности побољшале, али по цени емоционалне нестабилности, посттрауматског стресног поремећаја и других проблема.
Ванземаљац је наводно дизајнирао столицу, у којој би појединац могао да седне и побољша своје менталне и перцепционе моћи. Дупликат прототипа је поклоњен Енглеској и смештен у установу на реци Темзи.
Експерименти телепортовања су спровођени.
Креиран је “портал кроз време” који је омогућио научницима да путују било где кроз време и простор. Ово се развило у стабилнији “Временски тунел”. Подземни тунели са напуштеним културалним архивама су на тај начин истраживани на Марсу.
Начињен је контакт са ванземаљцима уз помоћ Временског тунела при чему су разменили технологију која је унапредила пројекат. То је омогућило шири приступ “хиперпростору”.
Експерименти за контролу ума су спровођени на одбеглим и киднапованим дечацима у бази где су пролазили кроз мучне периоде физичког и психичког мучења у циљу да им се поломе умови, тада су им умови били репрограмирани.
Многи су наводно успут погинули у процесу и били су сахрањени на локацији. Други су пуштени као умни робови са измењеним личостима како би постали успавани командоси који могу бити активирани како би изводили мисије.
Око 12. августа 1983. године, пројекат путовања кроз време у Кампу Хероја се поклопио у хиперпростору са оригиналним пројектом Дуга 1943. године. УСС Елдриџ је увучен у хиперпростор и заробљен тамо.
Два човека, Ал Бијелек и Данкан Камерон обоје тврде да су скочили са палубе Елдриџа док је био у хиперпростору и завршили, након периоде озбиљне дезоријентације, у Кампу Хероја 1983. године.
Они тврде да су упознали Џона фон Нојмана, чувеног физичара и математичара иако се зна да је он умро 1957. године. Фон Нојман је наводно радио на оригиналном Филаделфија експерименту, али морнарица САД је то негирала.
Летећи тањири су посматрали експеримент Филаделфија 1943. године и били су увучени у временски вртлог и завршили транспортовани у једном од подземних тунела у Монтоку.
Ванземаљци су захтевали велики кристал каврца који би им помогао да покрену моторе своје летелице и оду. Искоришћена је временска машина и један такав кристал је набављен са друге планете.
Никола Тесла, чија је смрт лажирана у Завери, био је извршни директор операција у бази. Масовни психолошки експерименти, као што је употреба огромних пројеката који су укључивали сублиминалне поруке и креирање лешева “људи у црном” како би се узбунила и уплашила јавност, измишљени су тамо.
Професионални рвач Роб Ван Дам тврди да је случајно наишао на област док је возио ка арени. Током једног сата, он је прошао кроз временски тунел и тврди да је срео Николу Теслу, који му је рекао да “ће се вратити да све оконча”.
Локација је отворена за јавност 18. септембра 2002. године као државни парк Кампа Хероја. Радарски торањ је премештен у Државни и национални регистар историјских места. Тамо су и планови за музеј и интерпретативни центар који су фокусирани на историју о Другом светском рату и Хладном рату.
Упркос гласинама, никакве тајне подземне установе нису пронађене, али на месту Кампа Хероја постоји брдо са забетонираним вратима.
