Прочитај ми чланакСваки дан је све више доказа који потврђују да је трагедија на Железничкој станици у Новом Саду када се обрушила надстрешница и убила 14 људи могла да буде избегнута да су надлежни за надзор реконструкције радили свој посао. Најновији прилог овој тези може се наћи и у уговору на основу кога је рађена реконструкција зграде, који је још носи ознаку тајности, али је увид у њега имала редакција Инсајдера. Овај докумет показује да су надлежни у ресорном министарству и државној фирми која је била инвеститор радова, имали могућност, али првенствено обавезу, да контролишу радова на реконструкцији.
Уговор који су 2018. године, потписали тадашња министарка грађевинарства Зорана Михајловић у име Владе Србије као финаснијера радова, в.д. директора државне фирме “Инфраструктура железнице” Мирољуб Јевтић у име инвеститора и представници две кинеске компаније China Railway и China communication construction company (CCCC), како је објавио Инсајдер, предвиђа јасно дефинисан систем контроле за изградњу брзе пруге и станичних зграда на траси дугачкој 108 километара на деоници Нови Сад – Суботица – државна граница Келебија.
Предвиђено је да Министарство или државно предузеће изаберу Надзорни орган контролисати комплетан пројекат. Надзор за контролу градње на целој траси, како наводи Инсајдер, чини конзорцијум од шест фирми, али није наведено која је задужена за који део деонице. Како је Нова.рс већ писала, овај посао вредан 37,5 милиона евра, Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструтуре је доделило конзорцијуму који чини шест фирми. Носилац посла је мађарски “Project biro Utiber”, а ту су још и “АГ институт”, “Utiber road investment”, предузетник Славиша Илић, мађарска фирма “Vikoti” и на крају “Еgis”.
Према Уговору, Надзор је имао обавезу да заустави пројекат када се појаве проблеми. Инжењер Зоран Ђајић који је био ангажован као консултант, како је сам навео, дописом је обавестио фирму која је била извођач радова, да подлога испод мермерних плоча које чине фасаду није добра, али нико није реаговао.
Мистерија Нотификованог тела
Надзорни орган има сва овлашћења и кинеске фирме, као извођачи, и њихови подизвођачи нису могли да ураде ништа без одобрења тог органа. Поред Надзорног органа је био предвиђен још један механизам контроле који се зове Нотификовано тело. Међутим, не зна се да ли је то тело уопште формирано и ако јесте да ли је и шта радило.
Све што се радило на Железничкој станици требало је да прате представници ресорног Министарства, на чијем челу је 2021. године, у време када су почели радови на реконструкцији био садашњи министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић. Највише докумената, па и сама грађевинска дозвола, издати су у његовом мандату.
Лицкање станице у мандату Томе Моне
У време Момировићевог министровања 19. марта 2022. године станица је „улицкана“ за долазак мађарског премијера Виктора Орбана и председника Србије Александра Вучића првим брзим возом „соко“ од Београда до Новог Сада. Како је тада писао портал 021.рс, видело се да је станица само делимично обновљена. Део станичне зграде према Кисачкој улици који је био незавршен, био је прекривен великом завесом од више стотина квадрата. Шест месеци након „шминкања“ за први брзи воз, у септембру 2022. зграда је почела да прокишњава и делимично је затворена.
Само месец дана касније, ресор грађевине и саобраћаја преузима Горан Весић, који је на том месту био и у време другог свечаног отварања станице у јулу ове године, али и велике трагедије 1. новембра урушавање надстрешнице убило 14 људи. Весић је, за сада, једини из ланца надлежних који је неколико дана после трагедије и под притиском јавности, поднео оставку.
Одрони у време Горана Весића
Током Весићевог министровања, после прокишњавања, у јуна 2023. године у станичној згради дошло је до одроњавања. Портал 021.рс је и тада остао без одговора шта се дешава и када ће бити саниран проблем. И у јануару ове године дошло је до привременог затварања зграде, па су се у њој мењали и плафон и под и фасадна столарија.
Сем ресорног министарства, које су током периода реконструкције водили Момировић и Весић, вро важну улогу у надзору је имало и државно предузеће “Инфраструктура железница Србије” које је инвеститор овог пројкета. Уговор врло јасно наводи да извођач радова ништа не може да почне да ради док не обавести инвеститора и финансијера.
У уговору, чије је делове обелоданио Инсајдер, стоји да је извођач дужан да припреми и редовно ажурира евиденцију о изведеном стању пројекта и да ресорном министарству и државном предузећу достави сваки свој документ у шест примерака, а део те документације је и грађевински дневник у ком се описује извођење пројекта.
Када је у питању начин предаје завршеног дела пројекта у уговору се наводи да инвеститор не може користити ниједан део радова, осим привремено, све док Надзорни орган не изда потврду о пријему тог дела радова.
Уговор јасно дефинише и које све механизме надзор има на располагању. Може да изведе све радове који су хитно потребни ради безбедности радова, спречавања несрећних случајева, непредвиђених догађаја или нечег другог.
Ни трага до употребне дозволе
Инвеститор, односно државна компаније „Инфраструктура железница Србије, био је задужен за употребну дозволу, која једино гарантује да је неки објекат безбедан за употребу. Међутим, после трагедије у Новом Саду, није било могуће наћи употребну дозволу нити захтеве “Инфраструктуре железница Србије“ ресорном министарству за њено издавање.
Интересантно је да су из „Инфраструктуре железнице Србије“ у фебруару ове године рекли су за портал 021.рс да је рок за завршетак радова на новосадској железничкој станици 31. децембар ове године. Тада је такође речено да је у току друга фаза реконструкције, доградње и адаптације. Само месец дана касније то предузеће је објавило видео о напретку радова, у коме се види да су у току радови замене мермерних површина на станичној згради, завршетак изолаторских радова на плочи зграде, као и завршетак свих колосечних капацитета.
На отварању реконструисане зграде у Новом Саду петог јула ове године била је и Јелена Танасковић, в.д. директорка “Инфраструктуре железница Србије, која од маја води ову државну фирму. Пре тог именовања водила је Министарство пољопривреде, на чије чело је дошла са позиције једне оф најближих сарадница министра финансија Синише Малог.
Срамно саопштење „Инфраструктуре железнице“
В.д. директорка “Инфраструктуре железница Србије од трагедије 1. новембра у којој је погинуло 14 људи ниједном се није огласила. Само предузеће одмах после трагедије огласило се крајње проблематичним, могло би се рећи, срамним саопштењем. Наиме, из тог предузећа су устврдили да надстрешница која је пала није била предмет реконструкције, што је изазвало бес у јавности, јер су демантовале и фотографије саме зграде, али и искази сведока, међу којима и инжењер Зоран Ђајић, који једно време био задужен за надзор радова.
Пре Јелене Танасковић на челу овог предузећа четири године био је Небојша Шурлан, који је неопозиву оставку на ту функцију поднео у марту ове године. Интересантно је да Шурлан није отишао због пропуста у вођењу предузећа. Он је, наиме, одступио пошто је недељник “Радар” објавио је снимак разговора у коме министар финансија Синиша Мали 2019. године од Шурлана, тада директора Грађевинске дирекције Србије, тражи да обезбеди 100.000 евра као помоћ за реконструкцију стадиона ФК Црвена звезда.
Разговор је наводно снимио сам Шурлан, а председник Србије Александар Вучић је тим поводом рекао „да се Шурлан понашао као најгори бедник“. Пре Шурлана на челу предузећа до јуна 2020. године био је Мирољуб Јевтић.
