Прочитај ми чланак
Талибани у Авганистану славе победу у рату са НАТО пактом, после објаве да се војне јединице Алијансе повлаче из борбених дејстава.
За њих је тај чин НАТО доказ слабости и пораза у рату који сматрају варварским и окрутним, а који је иза себе оставио “базен крви“.
“Америка, као и њени савезници у инвазији, заједно са свим међународним арогантним организацијама, доживели су пораз у овом рату“, наводи неименовани талибански званичник.
Управо је најава повлачења НАТО из борбених операција охрабрила талибане да крену у офанзиву и појачају нападе на званичну ирачку војску.
Ипак, из Вашингтона су стигла уверавања Кабулу да ће остатак НАТО трупа, који ће у Авганистану имати функцију подршке локалним властима, успети да одрже ред и мир у држави која је 13 година била у готово непрекидном ванредном стању.
Територија терора
Обично се сматра да у свету сада постоји само једна терористичка држава. У ствари има их чак неколико. И све оне су подједнако опасне и жестоке.
Сада се борба за ликвидацију територије терора води само у Ираку и Сирији против Исламске државе Ирака и Леванта (ИДИЛ). У борби учествује много земаља са чврстом мотивацијом за победу, користи се најсавременија техника и наоружање. Већ су заузети стратешки региони, уништено је много функционера и герилских командира. Ипак терористима је пошло за руком да заузму огормне територије и ради коначне победе над овим „калифатом“ биће потребно још неколико година.
16. децембра се десио чудовишни терористички акт у школи у Пешевару. Он је однео више од 140 живота, међу њима 133 деце, подсетивши свет на друго гњездо териризма. Терористи самоубице из групације Техрик-и-Талибан Пакистан (ТТП) светили су се пакистанској армији за војну операцију узимања под контролу вечно побуњеног дела Пакистана, Северног Вазиристана. Овде је још у фебруару 2006. године била објављена независност и формирање Исламског Емирата Вазиристан. Фактички, државе пакистанских и авганистанских талибана.
Они имају званични назив – Исламски емират Авганистан. Много пре ИДИЛ-а у Ираку, читавих пет година овде је већ постојао „емират“ где су налазили уточиште терористи из читавог света. И до краја рата са тим емиратом још је далеко – 1500 талибана у датом тренутку ратује за контролу над авганистанском провинцијом Кунар. Без савремене технике, коју је одвезла са собом западна коалиција, координације дејстава са пакистанским војницима и са сложеним рељефом, авганистанске власти овде не треба да рачунају на скору победу. Два емирата изгледа још дуго ће терорисати напаћене народе Пакистана и Авганистана.
У Африци послови групација које теже да постану државе теку на различите начине. Групација Боко Харам жели да направи калифат на великом делу североистока Нигерије, делу Камеруна, Чада и Нигера. Нигеријска армија против терориста делује толико лоше да локалне власти позивају становнике да сами бране своја села. Исто као у Ираку, могле би да им помогну например САД. У Африци оне имају своју групацију трупа – AFRICOM. Команда изјављује да је њен циљ подршка стабилности. Али из неког разлога САД и локалне армије лоше уче, и у невољи скоро да не помажу. Амбасадор Нигерије у Вашингтону недавно се чак пожалио:
“Тешко нам је да схватимо као и зашто, без обзира на присуство војника САД са њиховом сложеном војном техником у Нигерији, Боко Харам усепва да прошири зону свог утицаја и постаје опаснији“.
Зону утицаја сомалијске групације Аш-Шабаб смањују и владине трупе Кеније и Сомалије. Раније су оне контролисале простране регионе земље и тежиле да заузму читаву тероторију Сомалије. Сада се повлаче у далеке регионе. Али Аш-Шабаб одлази у подземље и одатке наноси жестоке ударце већ на територији Кеније.
Према подацима вође племена из околине либијског града Дерна, овде су се још у априлу појавили први представници ИДИЛ-а. Како каже вођа, велики број терориста ИДИЛ-а многих националности стигао је у Либију морем. Сада се они не крију и са задовољством шетају градом. Али командант AFRICOM не види никакву опасност са њихове стране. Према његовим речима, ако се теористи ИДИЛ-а налазе у Либији, то је само зато да покажу своје присуство.
Сличне групације су показале своје намере терористичким актом у Пешевару. И не само. 28. новембра терористи Боко Харама су напали Велику џамију у граду Кано. 120 погинулих, 270 рањених. Две терористкиње-самоубице су активирале експлозив на пијаци, погинула је 21 особа. Експлозија на аутобуској станици је изазвала погибију 40 особа. Почетком месеца у Кенији терористи Аш-Шабаша су убили 36 људи.
Свака нова генерација фанатика-анархиста испољава све већу суровост и непредвидивост. Како се не би дозволило да стаса следеће поколење, треба га у правом смислу речи лишити тла. Што је могуће пре, не само у Ираку.
(Б92, Глас Русије)
