У потрази за бољим животом одлазе најбољи међу нама, они који нам порађају жене, лече нас и вакцинишу, спасавају животе – лекари.

„Жао нам је, али морамо да вам одложимо операцију“, речи су које ће, према предвиђањима стручњака, пацијенти све чешће слушати у Србији. Aнестезиолози су, међу бројним другим гранама медицине, дефицитарни, а из дана у дан одлазе у све већем броју преко границе.

Последње три године убрзано расте број лекара који желе да напусте нашу земљу и запосле се у иностранству.

– Од почетка 2015. потврду о доброј репутацији, која је неопходна за запослење у иностранству, издали смо за чак 1.000 лекара, док је 2012. исту ову потврду тражило само 200 њих. Aко се овакав тренд настави, велико је питање ко ће од специјалиста остати у Србији. Посебно ако се пензионише преко 3.000 специјалиста како је планирано, а млади специјалисти су већ отишли или се спремају, ко ће да нас лечи? – каже др Весна Јовановић, директорка Лекарске коморе Србије.

Један од разлога је финансијске природе, али др Јовановић сматра да новац није главни циљ одласка.

– Људи просто не могу овде да се запосле. Безнадежни осећај који их обузима након вишегодишњег чекања на посао натера их да оду. Решење је у формирању националне стратегије која би се бавила бројем уписаних бруцоша на буџет на Медицинском факултету, што би се ускладило са бројем потребних кадрова на тржишту – каже др Јовановић.

Упркос „одливу лекарских мозгова“, здравство неће стати, мишљења је др Душан Милисављевић, председник Одбора за здравство у Скупштини Србије.

– Године и године небриге о здравству сада су дошле на наплату. Систем здравства је 20 година нарушаван. Aко хоћете економски развој државе, морате да имате здраво друштво. И када се инвестира у неку државу, гледа се каквог здравственог стања је народ. Здравство неће стати захваљујући лекарима и сестрама који су из безброј ситуација до сада излазили непобеђени, али како ће радити свој посао у условима који неће бити добри, то ћемо видети – забринут је др Милисављевић.

Он наглашава да већ имамо огроман дефицит педијатара, радиолога, анестезиолога, а сада ће га бити и у другим гранама.

– Немогуће је забранити младим људима да иду да раде у иностранству. Ипак, морамо им омогућити да овде раде, да имају избор. Неопходно је да деблокирамо све кочнице за запошљавање, да млади лекари лече наше људе, а не Енглезе, Немце, Французе, Норвежане или Aрапе. Знање је моћ и морамо га чувати, ти млади људи су непроцењиво богатство које олако губимо – каже др Милисављевић.

Илустрација: Графички студио дневног листа „Блиц”

Систем озбиљно угрожен

Резултати истраживања „Миграција здравствених радника из земаља западног Балкана – анализа узрока, последица и политика“ показали су да је више од 75 одсто лекара запослених у здравственом систему Србије размишљало о одласку из земље, док је тај проценат још већи у млађим групама, где их је 81,8 одсто.

– Миграција здравствених радника би у наредним годинама могла да угрози стабилност система здравствене заштите. Овакав тренд, назван одлив мозгова, представља неповратни губитак и новца уложеног у развој људских ресурса… Не постоји национална стратегија за развој људских ресурса у здравству. Ипак, велики број лекара је изјавио да би преиспитао одлуку о миграцији ако би им била понуђена специјализација или друга врста постдипломског усавршавања – закључак је истраживања.

Докторка Маја Костић, која је била сарадница на истраживању, каже да ће ситуација бити још гора када Србија уђе у ЕУ.

– То ће довести до слободног кретања, па се могу очекивати веће миграције – каже др Костић.

ИСПОВЕСТ ЛЕКAРКЕ КОЈA ЈЕ ОТИШЛA

Одлука да се преселим у другу државу није била нимало лака. Напустила сам место где сам одрасла, где су све моје успомене, пријатељи и породица.

Др Марија Даниловић, лекар

Мој лични разлог који ме је натерао да одем био је разочарење у државни систем, немогућност препознавања напретка саме државе и себе као појединца у истој.

Одабир државе у којој желим да наставим свој професионални и лични развој је била држава са стабилном економском ситуацијом, постављеним стандардима и законима који се поштују.

Радити као лекар у Немачкој није нимало лако, као што то није лако ни у сопственој земљи. Једина разлика је материјална страна.

У Србији, нажалост, због недостатка средстава постоји немогућност у техничком оспособљавању болница свим потребним елементима за рад. За разлику од Немачке, где је апсолутно све омогућено и свака дијагностичка процедура је лекарима на располагању.

Не кајем се због своје одлуке о пресељењу у Немачку, али не желим никога да саветујем да је боље отићи из Србије, свако треба да пронађе себе и да ради по сопственим убеђењима.

Извор: Блиц Онлајн

Ознаке: здраствени радници, медицински техничари, незапосленост, Немачка, одлазак у иностранство, Србија, српски лекари