(times.am – Armen Sahakyan)

После састанка у Москви, 3. септембра, председници Јерменије и Русије потписали су заједничку изјаву која је потврдила жељу Јерменије да се прикључи Царинској унији (ЦУ) и спремност да учествује у формирању Евроазијске уније (ЕАУ) до 2015.

Влада Јерменије је у четвртак, 19. септембра, већ одобрила акциони план за улазак у Царинску унију. Седам радних група је формирано да се убрза процес .

Овакав развој догађаја дошао је као велико изненађење, посебно за ЕУ, јер је Брисел очекивао да потпише Споразум о придруживању, заједно са компонентом Дубока и свеобухватна зона слободне трговине (AA/DCFTA)  – са Јерменијом и другим државама Источног партнерства (EaP), у Виљнусу, у новембру.

Већ месецима, и ЕУ и Русија јасно су стављали до знања да Јерменија мора да донесе одлуку између Царинске уније или ближе сарадње са ЕУ. Неспојивост оба блока био је центар гравитације, упркос сталним (и неуспешним) покушајима званичног Јеревана да се отргне том наметању.

И ЕУ и Русија тврде да њихови геостратешки планови нису у супротности са другом страном, чак тврде супротно. Ако је то случај, Русија и ЕУ ће бити спремне да раде заједно да се пронађе обострано задовољавајућа форма сарадње са шест држава Источног партнерства, уместо да због тога главом о главу ударају.

С обзиром на блиску сарадњу између Јерменије и Русије у економској, политичкој и војној сфери, ова вест не би требало да буде потпуно изненађење. Русија држи војне базе у Јерменији, поседује већину критичне инфраструктуре у земљи, водећи је страни инвеститор и дом је највеће јерменске дијаспоре у свету. Са толико политичке и економске моћи над Јерменијом, Русија није имала велики изазов у ​​“убеђивању“ Јерменије да су веће врлине Царинске уније од оних које нуди AA/DCFTA.

Шансе Јерменије за чланство у ЕУ су тренутно близу нуле, а самим тим и чланство у Царинској и Евроазијској унији може да се покаже корисно у увећавању међународног значаја Јерменије,као дела много већег ентитета. Узимајући у обзир све наведене факторе, као и културне и историјске везе са Русијом, ЦУ је природнији избор за Јерменију од  AA/DCFTA.

Код доношења одлуке,јерменско руководство није имало превише (подједнако добрих) алтернатива. Као и Русија, Европска унија није баш жудела да дозволи Јерменији много маневарског простора: тако , Брисел има свој део кривице у вези са недавним догађајима. У избору између националне безбедности и будуће трговине са ЕУ, Јерменија изабра сигурно.

Јерменија је постала „жртва“ уклињавања између две стране, без обзира на своју посвећеност да ради са обе. Садашње питање, међутим, није више да ли званични Јереван треба да изабере између Истока и Запада, већ како треба да најбоље искористи тренутну ситуацију и превазиђе изазове своје спољне политике.

Прво, јерменско руководство би требало да, у најмању руку, одржава исти ниво сарадње са ЕУ, као што је до сада. Европска унија је и даље главни трговински партнер и дом је велике јерменске дијаспоре. Ово треба посматрати у светлу јерменске политике „комплементарности“ у спољној политици – Јерменија, због свог геополитичког стања, не може себи да приушти да има затегнуте односе са Русијом, ЕУ, или неком другом великом силом.

Изазов за Јерменију сада је, паралелно са руским пројектима, привлачење других страних улагања у земљу да се осигура да држава не постане превише зависна од Русије (јер је највећи и најбогатији члан ЦУ). Континуирана интеракција и привлачење и руских и не- руских (чак и белоруских и казахстанских ) страних инвестиција у Јерменију је важно. Поред тога, Јереван би требало да се фокусирај на повећање инвестиција дијаспоре у земљу, што ће решити неколико проблема одједном, укључујући и комерцијално дубљу интеракцију са сународницима у иностранству, стварање домаћих послова и економски развој, и (надамо се ) репатријацију.

Превентивна дипломатија може померити равнотежу у корист Јерменије. С обзиром на садашње стратешке и политичке реалности, Јерменија може и треба да искористи ситуацију до максимума. Руководство мора бити више ангажовано у региону и да више промовише националне интересе државе. У замену за своју одлуку да уђе у ЦУ, а не у AA/DCFTA, Јерменија треба да покуша да извуче више користи од Москве – било да су оне економске, политичке, војне или које друге. Додатно,Јереван треба да покуша да посредује у односима између Грузије и Русије, јер нормализацијом тих односа имаће користи и Јерменија. Ово не само да ће служити геополитичким интересима Јеревана, већ и подизању међународног угледа земље, као успешног посредника и поузданог партнера.

Укључивање Арцаха ( Нагорно-Карабах, прим. прев.) у ЦУ, чак и неформално, требало би да буде важан циљ. На конференцији за новинаре, секретар Савета за националну безбедност Јерменије, Артур Багдасариан је уверавао да ће Арцах бити уграђен у ЦУ – нешто веома мало вероватно да се може десити са AA/DCFTA.

Паралелно са „комплементарном“ политиком према Русији и ЕУ, Јерменија треба да размотри и даље продубљивање својих веза са Индијом, Кином и другима – нешто чему руководство није давалоо превише приоритета до сада. Даље неговање политике развијања и оснаживања веза са Истоком треба да буде један од приоритета Јеревана. То ће омогућити да Јерменија створи више алтернатива и ослободи се своје зависности од Русије и ЕУ, самим тим што се омогућава флексибилност у спољној и домаћој политици.

Данас је у апсолутном интересу Јеревана да ради и лобира за чланство Украјине (такође Грузије и Молдавије) у ЦУ, јер би чланство Украјине обезбедило ЦУ, а потом и одрживост ЕЦУ. Украјина је главни економски и политички играч у Источној Европи и њено приступање у ЦУ ће бити од велике користи за Јерменију. Пошто је одлука о приступању ЦУ већ донета,Јереван више не може себи приуштити да стоји по страни и мора да преузме много активнију улогу у промовисању ЦУ, заједно са Русијом.

Поред Украјине, Јерменија треба посебно да инсистирати на чланству Грузије у ЦУ ( или барем на неком другм нивоу њеног ангажовања ) – што није много вероватно у блиској будућности, али није немогуће. Грузијско чланство би решило питање немања заједничке границе са другим државама ЦУ, и  пружило би Јерменији боље услове приступа региону Црног мора и међународном тржишту, као делу јединственог економског простора. У таквом сценарију , једностране принудне блокаде Азербејџана и Турске биле би превазиђене и додатно би осигурале релативну регионалну изолацију Азербејџана од текућих процеса .

Укратко, Јерменија треба да интензивно користи свој дипломатски утицај, дијаспору и друге канале који постоје у Украјини, Молдавији и Грузији, у енергичној кампањи да се ове државе придруже ЦУ, или бар да стекну статус посматрача.

На крају,Јереван треба да убрза процес финализације пројеката пруге и нафтовода са Ираном, који би даље интегрисали Јерменију у регионалне развојне пројекте и учврстили њену позицију као транзитног центра добара и ресурса. Ово је пројекат за који су Москва и Пекинг показали интересовање за време недавних разговора са јерменским званичницима. Север – Југ транзитна рута би даље ( економски ) легитимизовала пројекат Евроазијске уније и показала би се као велика благодет за трансрегионалне фирме које се баве глобалном трговином. Поред регионалних и међународних предности, Јерменија би истовремено ојачала домаћу политичку и економску средину.

Ако ће се такав сценарио одиграти, што је сасвим реално, Јерменија ће изаћи много боље позиционирана у региону и на глобалном нивоу, него што би била да је потписала AA/DCFTA са ЕУ. Није касно да се делује, али у овом случају време ради против Јерменије.

О аутору: Армен Сахакиан је аналитичар евроазијских односа у Истраживачком центру за политичка дешавања из Јеревана, Јерменија. Раније, господин Сахакиан је служио као саветник сталног представника Јерменије у Уједињеним нацијама.

За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – „Микрорем“, mikrorem.com

Ознаке: AA/DCFTA, Јерменија, ЕУ, Русија, Царинска унија