Једну грешку 2003.године скупо смо платили, а ништа нисмо научили...

„Ниједна мафија није јача од државе, само је питање да ли власт заиста жели да се обрачуна с њом”. Овом реченицом почео је свој разговор за „Ало!” Милан Веруовић, бивши телохранитељ убијеног премијера Зорана Ђинђића, који, као и увек, без длаке на језику говори о најављеном обрачуну српске полиције са мафијашима и њиховим клановима, о чему је говорио министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Човек који је на својој кожи осетио како изгледа и колико може да кошта рат државе са криминалом, јер је тог 12. марта, када је убијен Зоран Ђинђић, такође примио метак који је испалио Звездан Јовановић, каже за наш лист да мафије у Србији нема и да је то прва ствар коју морамо да схватимо.

– У Србији нема мафије. Нисмо ми такво друштво у којем се може створити мафија, то мора свима који о томе говоре да буде јасно – каже Веруовић.

Ако нема мафије, као што кажете, чега онда има и коме ми то објављујемо рат?

– То што ми зовемо мафија заправо су разне криминалне групе, повезане са појединим државним органима и њих држава понекад и користи у своје сврхе. Често буде и обрнуто, али то није мафија и нема никакве везе с њом.

Зашто и како онда разни државни званичници данас, као и те 2003. године, причају о мафији и објављују јој рат?

– Видео сам и чуо то, али морам да истакнем да су такве ствари јако опасне. Знате, када високи државни званичници говоре о постојању мафије, онда такве ствари нужно доводе до хорора који смо гледали 12. марта, када је убијен премијер Србије Зоран Ђинђић.

Да ли се онда може повући паралела између ситуације коју смо имали тог 12. марта и данашње?

– Сам 12. март је још велика непознаница за све. Држава је тада показала да није спремна на обрачун са мафијом и са проблемима са којима се сусрела, а на многа питања из тог доба још нисмо одговорили, што нам је веома потребно. Када причамо о криминалу тада и сада, медији и сви извлаче неке паралеле. Ја сам убеђен да не постоји мафија, криминална организација и један човек који може да буде проблем за државу, а који је од ње јачи.

Веома је опасно поредити садашње стање и питање безбедности са онима из 2003. године, када је убијен Зоран Ђинђић, јер нас то може довести до новог атентата.

Да ли мислите да је безбедност Александра Вучића данас угрожена као што је то био случај са безбедношћу Зорана Ђинђића?

– У Србији влада једна велика безбедносна некултура која нас врло лако може довести у озбиљан проблем у погледу безбедности државе и премијера Вучића. Лицитирати са безбедношћу премијера или неког државног функционера преко медија или неформално је вид припреме за оно што се догодило 2003. године. Самим тим, то може довести у опасност државу, али и до тога да Вучић доживи Ђинђићеву судбину.

Објасните шта заправо мислите када кажете припреме за атентат?

– Мислим да је то јавно полемисање о безбедности премијера заправо копање рупе безбедносном систему и медијска припрема за атентат. Све се то дешавало неколико месеци, односно, годину дана пре 12. марта 2003. Знамо какве су, нажалост, биле последице. Пустимо безбедњацима и стручњацима да воде рачуна о безбедности премијера, а не преко медија да полемишемо о томе. То није тема за лицитирање и извлачење паралела.

Да ли је Србија извукла поуке из те 2003. године?

– Једну грешку смо скупо платили и данас је очигледно да нисмо ништа научили.

Навијачке групе нису мафија

У Србији се често навијачке групе називају мафијом, а навијачи мафијашима.

– То тек није тачно. Нису навијачке групе мафија. Кажем вам, у Србији нема мафије!

Извор: alo.rs

Ознаке: Александар Вучић, Дарко Злојутро, Зоран Ђинђић