Прочитај ми чланакУ фудбалу смо навикли на овакве обрте и приче, једну смо видели и скоро, али заиста нисмо морали нешто слично да гледамо и у тенису.
Још се нису поштено “охладиле” ни тастатуре коришћене за писање саопштења и кратко “пушкарање” на релацији Немање Видића и оних који су подржали Фудбалски савез Србије, а српски спорт је затекла нова бура.
Тек што је Марко Пантелић у име ФСС одговорио Видићу и спомињао некакав “нож у леђа”, добили смо макар наизглед нешто слично у тенису где му се нисмо надали. Тако га вероватно доживљава Ненад Зимоњић.
Тенис је претходних петнаестак година био један од спортова који је овој земљи и народу дао највише разлога за радост.
Пратили Новака Ђоковића и остале играче или не, они представљају Србију у најбољем светлу. Због тога је баш Новак одавно добио епитет спортског амбасадора наше земље.
Са нешто мање успеха то су радили остали тенисери, али је увек изгледало као да се искрено радују једни другима, када би дошао ред на паузу од АТП тура и време за окупљање Дејвис куп тима Србије.
Годинама су Новак, Јанко Типсаревић, Виктор Троицки, Ненад Зимоњић и остали момци уредно одговарали на позиве селектора Богдана Обрадовића, док селектор није промењен, па су почели да одговарају Зимоњићу.
Све до пре неколико дана. Зимоњић је после вишегодишњег играчког искуства дошао да води тениски тим Србије, да би се пред крај већ довољно бизарне 2020. године десио нови обрт – Ненада је Троицки заменио на месту селектора.
Мада јавно после ове промене није било посебно тешких речи, јасна је била горчина са којом је Зимоњић писао објаву о свом одласку из табора Србије.
“Веома сам изненађен одлуком играча да ме смене са позиције селектора Дејвис куп тима Србије! Имао сам жељу да наставим са радом на тој позицији, са чиме су сви играчи били упознати, као и са роковима за пријаву нових кандидата јавног конкурса. Након истека рока за пријаву 24. октобра, саопштено ми је да сам једини кандидат који је испунио све услове за новог селектора”, почео је Зимоњић своје излагање пре два дана.
И ту долазимо до обрта… Првог новембра се десио позив Виктора Троицког који је у телефонском разговору рекао да су играчи тог дана причали у Паризу и изразили жељу да Виктор буде нови селектор.
“Без објашњења и конкретних разлога зашто ме смењују. Напомињем да играчи нису са мном разговарали ни у једном моменту о евентуалним проблемима, незадовољству или могућој промени селектора”, наставио је Зимоњић.
Тениски стручњак Радмило Арменулић је у скорашњој изјави за лист “Данас” рекао да нема ничег скандалозног у целој причи и да су Лајовић, Ђере и Крајиновић замерили Зимоњићу јер не ради довољно са млађим играчима.
“Како је иза њиховог става стао и светски број један Новак Ђоковић, Савезу је остало само да формализује жељу репрезентативаца”, тврди Арменулић.
Овако све изгледа потпуно недостојанствено, због имена и репутације свих укључених у целу причу, па оставља веома ружан утисак.
Нарочито није требало овако ако је већ некоме већ обећан посао и пружена му је рука. По Зимоњићевој реторици, тако делује, а у том случају његова резигнација има упориште.
“Ја сам изненађен његовим писмом. Обавестио сам га и све му је на време речено. Знао је све. Захвалио бих се Управном одбору Тениског савеза Србије који је подржао моју кандидатуру и изабрао ме за селектора”, рекао је Троицки у гостовању на ТВ Нова С.
Ко онда ту (не) говори истину: Зимоњић који тврди да је по истеку фотмалног рока био једини кандидат, или Виктор који каже да је Ненад био благовремено обавештен?
Све и да је посреди био неспоразум, то свакако знају само њих двојица, али су зато сви остали у Србији постали свесни да ни у “белом спорту” баш не цветају руже другарства како се увек мислило.
Ако су се играчи и договорили да промене селектора, могло је то и другачије да се уради, јер је следеће што се може очекивати да се и у тенису појаве некакве изјаве о “ножевима у леђа”, какве су нам се због фудбала већ смучиле.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 19, 2020
