Прочитај ми чланакОсновци у Србији знају да Пољска годишње произведе 99,7 милиона тона угља, али немају појма да се од угља производи струја.
Овај податак можда најбоље илуструје тренутно стање основног школства у Србији, чије проблеме просветне власти желе да решавају преко леђа наше деце тако што ће их оптеретити још већим бројем часова на којима ће бубати сличне бесмислице.
– Уместо да ми децу уче како да повезују информације и да схвате градиво, наставници их терају да бубају латинске називе за 30 врста бактерија. Нико им притом не каже шта су бактерије, па ме и не чуди питање ћерке да ли бактерије у јогурту значе и да је јогурт покварен.
Данас се у школи од деце не тражи да размишљају. Ретки су наставници који постављају питање „зашто“ и који се труде да децу заинтересују за оно шта предају, а све је више оних који траже број и информацију – прича за „Блиц“ Марина Глишић из Београда, мајка близнакиња, којој се девојчице свакодневно жале да ништа не разумеју и да због обиља информација из школе тешко памте.
Предлог председника Националног просветног савета Александра Липковског о повећању броја часова родитеље још више једи. Да би испунили програм, каже Липковски, основци би морали да имају између 28 и 30 обавезних часова недељно, три више него што закон данас прописује.
И, шта би био резултат тог оптерећења? Резултати ПИСА тестова показују да до 40 одсто петнаестогодишњака из Србије не разуме оно што су научили. Пуко повећање броја часова на којима бубају сувопарне бројке сигурно неће решити проблем.
Такво стање школства не задаје главобољу само родитељима већ и целом друштву, јер стручњаци упозоравају да резултат пуког бубања може да обори БДП и успори напредак Србије.
Ипак, родитеље ови поражавајући подаци не чуде.
– Мој син добије петицу ако набуба колико су високе највеће планине на свету или колико угља произведе свака европска земља. При том, нема појма чему угаљ служи или како су настале планине – прича Љиљана Радиновић, једна од десетак родитеља основаца са којима је „Блиц“ разговарао.
Иначе, цела прича звучи парадоксално јер је по актуелном систему вредновања знања сваки други основац у Србији одличан ђак.
Кључне замерке родитеља
Превише часова
Обимно градиво и бесмислене лекције које се забораве дан после теста
Одличне оцене и награђивање за набубану лекцију
Инсистирање на подацима, а не на разумевању градива
Незаинтересованост наставника да се баве градивом и да изађу из наставног плана
Став наставника да је њихов посао да се строго придржавају уџбеника
Ђаци не знају да примене знање
Инситирање наставника да ђаци слушају предавање, а не да у њему учествују
