Прочитај ми чланакЗападна агресивност полне идеологије сигурно води свет у нови период мрачне диктатуре и тоталитаризма, упозорава аутор многих књига и коментатор(ка), Габриела Куби, иначе јавности позната по оштрим критикама милитантне полне идеологије.
Запад (углавном потомци германских племена) се обогатио, почевши од паљења Рима и освајања Констнинопоља; касније, окупације Азије, Африке, Аустралије и обе Америке, истребљујући цела затечена племена и пљачкајући њихове сировине и богатства.
То богатство је, још у Средњем веку насталој германо-романској цивилизацији, омогућило да се брзо развија, пљачкајући сировине и доводећи таленте из поробљеног света. Шта су тада Словени, Срби или Руси имали, а шта данас имају с том и таквом цивилизацијом? Сем географије и боје коже, готово ништа!
Уништавање слободе, у име слободе
Та пљачка, изгледа, Западу већ долази главе. Засићеност свим и свачим, западне финансијске, политичке и ратне елите је одвело у дегенерацију, отпадништво и перверзију сваке врсте, укључујући и стварање неприродних и агресивних полних идеологија.
Феминизација друштва, родна једнакост, хомосексуализам, сексуално узнемиравање, сексуални напад и други сексуализми су само неки од њих, напајајући се соковима из шесдесетих прошлог века, опет западним изумом – сексуалном револуцијом.
Као и обично, поједници у друштвима без недефинисаног националног, подељеног народног и без икаквог личног идентитета су лак плен и лако посежу за „лаком робом“. Чак и у земљама „транзиције“, посебно „либералној“ Србији, због опште пљачке, анархије и великих издајничких премија од Запада, дошло је до лаконског прихватања и таквих европских „вредности“.
Створио се један подебео слој друштва, углавном нерадници из Београда („другосрбијанци“ и остали, припадници осталих Србији и Србима непријатељских елемената), који се у „приватизацији“ обогатио; или је наследио целе спратове београдских зграда, оне које су комунисти одузели од предратних богаташа или сарадника окупатора.
Тај „грађански и проевропски“ слој се превише осилио, хрлећи у загрљај туђој и њему страној култури; издигао се на ниво европског идентитета, стидећи се и бежећи од свог срамног, источњачког и примитивног.
Народ и радни људи у Србији тону у беду. Самозвана србијанска елита га све више задужује код „међународних финснсијских институција“, само за одржавање своје бирократије и само њене марионетске државе. Све што је вековима изграђивано, Елита је уништила брзином урагана.
Та, самоназвана елита је све уништила, доводећи и дајући странцима државне ресурсе и богато их новчано награђујући, дајући десетине хиљада евра за сваког запосленог српског роба.
Они доводе своје спонзоре као „стране инвеститоре“, који користећи народна добра, чине народ робом или, у најбољем случају, слугама у његовој рођеној земљи, по законима „његове државе“.
Укидајући му и основна људска и радна права, а делом и у име полне идеологије, Они су понизили и земљу Србију, српски народ, па и многе грађане којима западна насилна настраност није баш блиска.
Издижући се од народних маса, тај свим и свачим, и изобиљем засићени слој друштва, жељан и сталног јавног показивања, почео је да прихвата западне идеологије феминизација друштва, родна једнакост, хомосексуализам, сексуално узнемиравање, сексуални напад, истополни бракови; почео је и сам да измишља приче о опасностима за опстанак женског рода, и свега онога што нарушава иоле вековно складан и нормалан живот.
Њихову већ добро похабану причу о угроженим „правима жена“, о „сигурним кућама“, за бежање од мужа насилника и, заштити деце од властитих родитеља, ни они наивнији више не слушају.
Неформално бриселско поглавље
Не треба бити Габриела Куби (поменути писац и бивша феминисткиња) па знати, чак и ми обични људи, да је ово први пут у историји развоја цивилизација, да данашњи Запад, са знањем и свесно, права и норме сексуалног понашања окреће потпуно наглавачке, терајући и мало „конзервативнија“ друштва да следе њихов разврат.
Ниједно људско друштво никада није било толико оболело, чинећи све да преправи мајку природу – да људима промени сексуалност. Чак ни за оно развратно, неморално, декадентно и изопачено друштво, као што је било у Римском царству, то се не може закључити.
Цивилизације су се миленијима развијале и нестајале, али није забележен тако груб покушај мењања „божије воље“. Не би ли свима било лакше: нека мушко остане мушко, а женско нека буде, „по божијој вољи“, женско – нека деца остану таква каква су рођена.
Теорија полова нам говори да је сексуална оријентација један од главних критеријума за идентитет личноси, а најваћа вредност којом се то промовише је слобода. Западно неолиберално, себично и индивидуализирано друштво заговара и присиљава на став, да је слобода и демократско право појединаца да сам себи одређује полност, било да се ради о мушкарацу или жени.
Дакле: наше право и наша слобода је да изабремо пол према потреби, шта нам више одговара и шта је тренутно „кул“, углавном се водећи својим, и само својим, личним и материјалним интересом.
У суштини ових радикалних промена, јесте концепт нове људске антропологије. Стално и агресивно истицање питања сексуалности, напад је на људско достојанство, а што ће сигурно, пре или касније, одвести човечанство до пучева, анархије, покоља и хаоса.
Ако после таквог развоја догађаја, државе буду уопште постојале, оне ће бити само тоталитарне.
За Србију и остале државице у којима живе Срби, није тешко приметити да се овај нови тоталитаризам развија под маском слобода: сексуалних, хомосексуалних, истоплолних бракова, усвајања деце…
Разарање породице ће разорити и народно и људско биће, а то значи – нестанак и гашење идентитета, за шта се српски „веберовци“ и заговорници промене свести, свом снагом залажу.
Нажалост, због моћних и јединих медија, прозападних и промуслиманских (нпр. Ал Џезира), изморени, сиромаштвом и незапосленошћу исцрпљени српски народ је индоктриниран, постао је аутоматизован, што га додатно чини неотпорним на сталну политичку и медијску манипулацију; чини га меким, тако да „елита“ може да ради с њим шта јој је воља.
