Прочитај ми чланак

Тешко је заказати преглед код специјалисте, а сада и код лекара опште праксе

0

На снимање магнетном резонанцом чека се годину дана, често и дуже, на скенер и до пола године, за специјалисте пацијенти углавном добијају бланко упуте, јер се термини попуне брзином светлости, а од недавно је немогућа мисија заказати преглед код лекара опште праксе у бар половини домова здравља у Србији.

Мапе слободних термина у домовима здравља у Београду, али и у другим градовима наше земље, на интернет страници mojdoktor.gov, застрашујуће су црвене.

То значи да термина у црвено обележеним домовима здравља, нема.

Фото: mojdoktor.gov.rs

Сви знамо да се у домовима здравља преглед заказује телефоном, преко кол центра. у црвено обележеним домовима здравља то једноставно није могуће. Једина опција која остаје је да се без термина оде код изабраног лекара, седне у чекаоницу, па кад се стигне на ред.

У здравственим установама у којима је могуће добити термин готово да је немогуће добити изабраног лекара. У ординацији вас сачека непознато лице, лекар на замени.

Без лекара нема термина

Термина готово да нема у ДЗ Нови Београд, који покрива општину са највећим бројем становника, па су гужве у чекаоницама непрестане.

“Звала сам кол центар да закажем и добила сам термин у пола 11. Међутим, кад сам дошла у дом здравља, речено ми је да ме нема на списку, да је у питању грешка и да мој лекар више не ради. Месецима је био на боловању, а сада је отишао из државне службе”, у очају нам је испричала Добрила (67), пацијенткиња Дома здравља Нови Београд.

Пацијенти долазе ненајављени јер не могу да закажу преглед код изабраног лекара, а онда на шалтерима настаје хаос, јер болесни људи чекају сатима како би ушли у ординацију.

“Сачекајте свој ред, молим вас, не можете преко реда, видите колико вас има”, овим речима обратила се медицинска сестра пацијентима који су је опколили да “нешто питају”, а већина је, или дошла без најаве.

“Данима сам покушавао да закажем и коначно сам успео, па опет чекам јер је нека госпођа дошла без најаве и ушла у ординацију, где се задржала пола сата. То се стално дешава јер нема довољно лекара, па људи упадају како ко стигне”, љутито нам је испричао Драган Николић, из Новог Београда.

Слична је ситуација и у осталим примарним здравственим установама.

“Месецима нисам видела своју докторку, стално је, кажу, на боловању, а кад успем да закажем, прими ме неко од лекара на замени. Они имају своје пацијенте, па ми који смо ‘позајмљени’, остајемо на чекању. Нас, старије грађане, који смо хронични болесници и долазимо годинама, заменски лекари не познају. Они не знају како се наш организам понаша у односу на неку терапију, па често греше и са препорукама и рецептима за лечење”, каже Милијана Грчић (60), пацијенткиња Дома здравља Звездара.

У већини ових установа гужве, али и “црвени” термини, настају управо због “хроничног” недостатка особља.

Нема замене за пензионере

“Тренутно је сезона вируса, прелазни период у години, када су дани све хладнији, вируси и прехладе су свуда око нас, нападају и децу и одрасле, а лекара је све мање. Имамо у чекаоници мали проценат заказаних прегледа, већина и незаказаних јер кад људи зову, нема термина, јер нема лекара, али морају да дођу на преглед, не смеју данима да чекају, па да се болест искомпликује. Посебно старији грађани никада не чекају, јер већина има и хроничне болести. Колегиница, која је пре неколико месеци отишла у пензију, још није добила замену. Њени пацијенти распоређени су међу нама, колегама и тако се праве гужве, јер сви ми већ имамо своје пацијенте, па једва постижемо. Колега који треба да ради кућне посете, пребачен је у амбуланту, јер тамо нема никога, а пацијената пуна чекаоница”, каже прим. др Милета Марић, специјалиста опште медицине у ДЗ Звездара.

У мањим градовима у Србији, пацијенти ретко заказују прегледе, али им чекање не смета.

“Имамо кол центар за заказивање, али већина људи долази кад осете симптоме и не чекају термин. Пацијенти у малим срединама, као што је наша, долазе ненајављени и сви буду прегледани, иако има мало лекара, па зато морају дуго да чекају, а фебрилна стања, високе температуре, имају предност. Наши пацијенти кад осете респираторне тегобе, не заказују, јер им се не исплати да јуре термин, а да им се у међувремену стање погорша”, објашњава за Нова.рс др Дивна Симовић Шиљковић, специјалисткиња Опште медицине у ДЗ Горњи Милановац.

Подсетимо, у државном здравству Србије ради нешто више од 20.000 лекара, изјавио је почетком ове године, државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек.

Од овог броја, 3.500 лекара је опште праксе, 3.000 њих је на специјализацији, а специјалиста има 13.500. Према последњој анализи Фискалног савета из 2021. године, у нашој земљи постоји дефицит 5.000 здравствених радника, а према подацима НСЗ, међу онима који чекају да их са бироа позову и јаве им да су добили посао, до недавно је било близу 14.000 свих медицинара, међу њима скоро 2.000 лекара, са више од 60 специјалиста.

Процена Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић – Батут“, показала је, међутим, у последњем истраживању из 2021, да нашем здравственом систему званично недостаје више од 1.000 доктора медицине, а тај број из дана у дан незаустављиво расте.

Извор: nova

Ознаке: , ,