Бивши амбасадор САД у Београду, Бил Монтгомери, хвалио се својевремено једном хрватском новинару, током разговора вођеног у Цавтату, како је са знатно мањим буџетом него што је тражио од своје владе, купио комплетну српску опозицију и највећи део интелектуалне елите.

Са колико новца западне владе данас купују политичаре, медије и интелектуалце у Србији? Колико кошта водећи издајник, који је ставио свој потпис на Бриселски споразум и отворио пут стварању лажне албанске државе на територији Републике Србије? Ко је спреман да изда Републику Српску и по чијем налогу?

Јуда Искариотски издао је Христа на Велики четвртак, за 30 сребрњака. Када је схватио шта је урадио, вратио је новац и убио се.

Кроз своју бурну историју, Србија је имала много знаних и незнаних јунака који су положили живот у славу отаџбине. Али, ова намучена и херојска земља, увек је имала и људског отпада, невиђеног моралног смећа спремног да „прода веру за вечеру“.

Од чувеног оснивача напредњачке странке из деветнаестог века, Чедомиља Мијатовића, који је издао Србију за рачун Енглеске и поносио се својим издајништвом (па на крају завршио гладан на улицама Лондона), преко Слободана Јовановића, председника владе Краљевине Југославије, који је такође своју државу издао Енглезима и за њихов рачун организовао пуч 27. марта 1941, па скончао у Лондону, па све до данашњих дана. и водећих људи Демократске странке (а сада Вучића и његових трабаната), који су растурили опљачкали државу, такође за рачун Енглеза, може се са правом рећи да таквих бандита под овим небом никада није недостајало.

Протекле недеље, огласио се и један оцвали издајник, Драгољуб Мићуновић, човек који већ педесет година лажира демократију, рекавши како је „Република Српска творевина која је створена само да би се завршио рат“! На томе се није задржао него је додао „…да је било очекивано да ће она бити одвојена од БиХ и прикључена Србији. То је била стратешка концепција. Овако, остала је неуспешан пројекат“.

Зашто је остарели Мићуновић, човек који је скоро са обе ноге већ на оном свету, одлучио да проговори из гроба на овакав начин о Републици Српској, за коју је изгинуло 60.000 Срба? Одговор је једноставан: јер је целог живота био нечији плаћеник па су и сада Енглези и остали спонозори његовог дебатног клуба платили да из свог антисрпског дебатног клуба под именом „Демократски центар“ покрене то питање.

Срећом, гарант Републике Српске је Руска федерација и више нико не може ни да се нашали да минира Дејтонски споразум. Више од два века, свака влада у Лондону је радила против Србије и против већина народа на Балкану, са искључивим циљем да ово подручје буде нестабилно и да штета по континенталну Европу од тога буде што већа, а да од тога извуче корист Уједињено Краљевство.

Велеиздајнички посао око Косова и Метохије, обавила је влада Александра Вучића. Пре њега, пут за издају утро му је бивши председник Србије Борис Тадић, који је прихватио да се из надлежности Уједињених нација, и њене резолуције 1244, Косово преда на решавање Европској Унији. Тај посао око преговора водио је, никада не подневши грађанима рачуне, Борисав Стефановић, звано Борко, по Тадићевом избору.

Претходно је Зоран Ђинђић, за само две године владања Србијом, схватио да Србија ништа не значи Западу, боље рећи да је сматрају банана-државом, коју треба растурити, и са њом правити експерименте, пред очима Русије. Чим се састао у Бања Луци са изаслаником председника Путина, у намери да успостави све важеће међународне уговоре са овом земљом, из његовог табора је убијен.

Вучић је добио ових дана и једну „храбру“ подршку, и то од Владимира Костића, председника Српске академије наука и уметности (САНУ), институције која је пуних двадесет година ћутала на ту тему. Иза Костићевих речи, да је Косомет готова ствар и да Србија треба да призна постојање те албанске сепаратистичке творевине, јасно се види рукопис Александра Вучића, који говори кроз трбух председника САНУ који каже да у Европску унију треба ући „макар и повраћајући“, јер нам другог пута нема! И то све позивајући се на стихове трагичног песника Бранка Миљковића!

Зашто је тако лако купити морал и достојанство људи чија је реч важна а положај у овом друштву истакнут? На шта нас то наговара председник САНУ, Владимир Костић, кад каже: „…Србија какав год ударац да прими, мора да настави да шири своје демократске капацитете и простора слободе. Иначе неће опстати…“?

Прети ли нам то Костић да ћемо, ако још ниже не скинемо гаће, пострадати још више? Докле тако?

Треба се овде сетити и једног важног питања које је поставио војвођански академик Чедомир Попов: „Колико то Србија мора да буде мала, да не би била велика?“. Та горка иронија академика Попова јасно говори у каквој се ситуацији већ годинама налази Србије, разапета и оклеветана, бачена у чељусти својим провереним непријатељима. Све „демократске“ владе Србије последњих петнаест година, својски су се трудиле да сломе кичму сопственом народу и држави. Али, врхунац издаје државних интереса, десио се оног дана кад је Вучићева влада пристала је на престанак блокаде изградње границе са албанским Косовом (читај, Великом Албанијом), после усвајања закључака четири општине са севера Косова и Метохије (под његовим личним притиском). Била је то најгора колаборација са српским непријатељима у новијој историји, коју је „вођа“ правдао безнадежним европским интеграцијама.

Сезона активног издајништва у Србији, изнедрила је и читаву армију цинкароша и Јуда спремних да за мало пара издају свакога, па чак и чланове најуже породице! Кад је половином ове године донета британска Резолуција против Републике Српске, одмах су се у Београду огласили и плаћеници НАТО пакта, попут Соње Лихт, Јелене Милић, Зорана Драгишића и сличних „абонената“ Северноатланске алијансе.

Није прошло много времена, а Александар Вучић је дошао „на ноге“ и Соњи Лихт и свим другим растурачима Србије, проданим душама које већ годинама раде против интереса државе која их толерише. Тако му је наређено из Лондона. Није га много требало ни наговарати. Начин на који је он продао душу ђаволу, ништа се не разликује од онога како су то урадили сви издајници Србије пре њега. Водећи људи Демократске странке, који су опљачкали Србију и који су под његовом заштитом од првог дана премијерског мандата, данас су власници и по неколико страних пасоша (Норвешке, Велике Британије, САД, Француске…). Злу не требало, ако народ крене на њих, да имају где да побегну. Неки од њих су већ одавно ван земље (Божидар Ђелић), мада би требало да у својој домовини робијају због уништене економије и опљачканих милијарди.

Садашњи српски издајници и њихове странке, директно су финансирани из буџета највећих и најважнијих западних земаља. Србија из свог буџета финансира неке њихове странке, како би заступале српске интересе, био би то скандал невиђених размера и многи би завршили у затвори због тога. У обрнутом смеру, све је могуће.

Алкохолисани британски лорд Педи Ешдаун је, током целог свог мандата на позицији Високог представника у Босни и Херцеговини, радио против интереса Републике Србије и индиректно против Србије. Нико му се из Београда никада јавно није успротивио! Напротив, чак пет чланова ондашње странке Г-17 долазили су му на поклоњење и добијали новац за своје нечасне послове. Слично нешто, наставило се под терором шефа ОХР-а, Валентина Инцка. Укратко, новац за издајнике у Београду је приоритетан.

Подсетимо да је највећи део српске интелектуалне елите, антируске орјентисане, концентрисан у Демократској страници, свим њеним фракцијама, као и код Чедомира Јовановића. Треба напоменути да су и две посланице ДС-а, Наташа Вучковић и Весна Марјановић, у парламентарној скупштини ОЕБС-а, гласале су да ОЕБС суспендује чланство Русије у овој организацији.

Зашто никада у последњих 120 година у Србији није забрањена ниједна странка која је отворено позивала на урушавање територијалног интегритета, правдајући страну окупацију, разарање Србије?

Зашто се на РТС-у, када год пожеле, оглашавају Наташа Кандић, Соња Лихт, Јелена Милић, Чеда Јовановић и мноштво других србомрзаца, а да нико, ко другачије од њих мисли, нема шансе да изнесе своје мишљење? Зашто је РТС цензурисала Емира Кустурицу, када се обратио на прослави годишњице СНС-а, слободно интепретирајући његов говор, а у дневник РТС-а позвала, као важног новинара, Зорана Пановића, уредника малотиражног листа Данас, који се финансира парама Фонда Конрад Аденауер? Ко је тај Пановић, који лиже годинама чланке Вучићу, очекујући амбасадорско место, које су, пре њега заслужила још два уредника овог гласила?

Вучић се поноси што на седницама Владе присуствује Макл Денверпорт, или Мајк Кирби. У којој то још земљи страни амбасадор јавно руководи Владом? Када је Александар Чепурин дошао у Владу Србије, да дели лекције?

Подсетимо се да је 1914. године, Влада Краљевине Србије замолила руског велепосланика да сачека одлуку Владе у ходнику, а поводом ултиматума Аустроугарске?

Свим Јудама у Београду је јасно да Србија нема никакве шансе да уђе у ЕУ пре 2027. године. То је за дванаест година!

Срећом, глас Емира Кустурице, Новака Ђоковића и српских патриота далеко се чује. Даље од Лондона. А, и Русија је устала, и пружа руку Малој Русији. Зато су Јуде узнемирене, јер њихов живот зависи од издаје, удварања и апанаже.

Позивамо грађане да Јудама које јавно продају Србију, који лицитирају са њеном територијом, историјом, културом и вером, покажу снагу својих мишића.

Да ли би могло да се деси да у Загребу председник Хрватске академије наука затражи да Хрватска оде из Истре? Живео би само један дан. Можда и мање. Мађари се бране оградама, да сачувају своју државу и културни идентитет, ми се поносимо што смо свратиште онима који другима одсецају главе.

Аплауз који је разбеснео Вођу

Говор Емира Кустурице, на прослави годишњице Српске напредне странке, у коме је он позвао на пуну сарадњу са Русијом и прекид служењу Енглеској, измамио је код присутних напредњака френетичан аплауз, који је разбеснео Вучића. Вођа је због овога обећао да ће очистити странку и да највећи број њих који су били у сали неће више бити чланови СНС.

Извор: Таблоид – Милица Грабеж

Ознаке: запад, Милица Грабеж, српска елита, српски издајници, српски интелектуалци