На предстојећем самиту БРИКС-а у Казању, руски председник Владимир Путин планира да представи план за рушење доларског система, извештава The Economist.
Путин има за циљ да предложи лидерима земаља БРИКС-а да изграде нови глобални финансијски и платни систем који би, према његовим очекивањима, нанео ударац америчкој доминацији у светским финансијама и заштитио Русију и њене савезнике од санкција.
У чланку се наводи да би стварање овог алтернативног платног система могло да омогући јефтиније и брже трансакције за земље БРИКС-а и државе глобалног југа, као и да привуче економије у развоју.
На Западу се страхује да би овај нови механизам омогућио учесницима да избегну наметнуте санкције и угрози дугорочну доминацију Сједињених Држава у глобалном финансијском систему, који је био основа поретка након Другог светског рата.
Тренутно је удео долара у глобалним резервама пао са око 70% на 58%, што указује на постепено слабљење његовог утицаја.
Слање новца широм света може се упоредити са летовима на дуге релације. Ако два аеродрома нису директно повезана, путници морају да преседају, по могућству на великом чворишту где се повезују многи летови.
Слично томе, у свету међународних плаћања, највеће чвориште је Америка. Многе банке у свету прво мењају валуте за доларе, а затим за валуту која је потребна за плаћање.
Због тога што готово све банке које обављају трансакције у доларима то раде преко америчких кореспондентних банака, Сједињене Државе имају могућност да прате финансијске токове и идентификују потенцијално финансирање тероризма или избегавање санкција, чиме Вашингтон добија значајну контролу.
У последњих 20 година, број појединаца под америчким санкцијама порастао је за преко 900%, досегнувши бројку од око 9.400 људи.
Поред тога, САД су утицале и на активности белгијског финансијског система СWИФТ, који формално функционише независно. На захтев САД, из система су искључене одређене банке и земље, као што су Иран и Русија, чиме су ове државе додатно изоловане у финансијском смислу.







