Прочитај ми чланак

„THE WALL STREET JOURNAL”: Наука све уверенија – Бог постоји!

0

sunce i planeta zemlja 05536

Фред Хол, творац термина „Велики Прасак”: Суперинтелигенција се само игра физиком, хемијом и биологијом.

Године 1966. часопис „Time” објавио је на насловној страни чланак у којем је поставио питање: „Да ли је Бог умро?”

Многи су се сложили са тада веома култивисаним схватањем да је Бог застарео и да у тумачењу Васионе са развојем науке има све мање потребе за „Богом”. Међутим, испоставило се да су гласине о смрти Бога преурањене. Највише изненађује чињеница да су се најновији аргументи у корист његовог постојања појавиле на крајње неочекиваном месту – изнела их је сама наука.

Хроника је следећа. Оне исте године када је „Time” објавио познати чланак, астроном Карл Саган (Carl Sagan) изјавио је да постоје два значајна критеријума за постојање ванземаљског живота. Мора да постоји одговарајућа звезда, а планета погодна за живот мора да се налази на правилном растојању од ње. Узимајући у обзир да у васиони има отприлике октилион планета (то је јединица са 24 нуле), онда у њој треба да има око септиион (јединица са 21 нулом) планета погодних за живот.

Са таквим изузетним шансама за успех, цео сет крупних и скупих приватних и државних пројеката за откривање ванземаљских цивилизација, који је био активиран током 1960.-их, морао је са великом вероватноћом и веома брзо да донесе бар некакав резултат.

Помоћу широке мреже радио-телескопа, научници су слушали васиону у потрази за сигналима који личе на шифровану информацију и нису случајни. Али, године су пролазиле, а ћутање васионе било је као и раније заглушујуће. Конгрес САД је 1993. укинуо финансирање програма за откривање ванземаљских цивилизација, али су трагања настављена на рачун приватних средстава.

Према стању за 2014. научници су открили тачно „ћорак” – нулу после које нема ништа.

Шта се десило?

Како су се наша сазнања о васиони повећавала, почели смо да схватамо да је за живот неопходно неупоредиво више фактора него што је Саган сматрао. Његова два параметра повећана су на 10, затим на 20, а онда на 50.

Број планета погодних за живот сразмерно се смањио – до неколико хиљада и тај број је наставио да се смањује.

Тај проблем су признали чак и активни поклоници трагања за ванземаљским цивилизацијама. Питер Шенкел (Peter Schenkel) написао је 2006. чланак за часопис Skeptical Inquirer, у којем је истакао: „У светлу нових открића и аналитичких закључака, било би умесно да амортизујемо претерану еуфорију… Ми треба мирно да признамо да су раније процене… већ данас неодрживе”.

Број параметара настављао је, дакле, да се повећава, а број планета – претендената смањио се до нуле, а затим још ниже. Другим речима, у васиони је постојање планета погодних за живот постало немогуће, укључујући и нашу. Теорија вероватноће говори да ми не треба да постојимо.

bliski istok satelitski snimak

Данас постоји око 200 познатих критеријума за постојање ванземаљског живота на другим планетама, а потенцијално насељена планета мора да одговара сваком од њих без изузетка, иначе – распашће се сав систем.

Кад близу нас не би постојала тако велика планета као што је Јупитер, који силом гравитације удаљава од нас метеорите, њих би падало на Земљу хиљаду пута више.У васиони постоји невероватно мало шанси за постојање живота.

Ипак, ми смо овде и не само да постојимо него и говоримо о постојању. Како то објаснити? Да ли је тако идеална подударност свих многобројних параметара случајна?

У ком тренутку наука може аргументовано да саопшти да ми не можемо бити резултат случајног стицаја околности?

По чему је хипотеза о стварању тих идеалних услова од стране више интелигенције лошија од веровања да се Земља погодна за живот случајно појавила?

Али, ни то још увек није све.

Оно прецизно подешавање које је неопходно за постојање живота на планети није ништа у поређењу са прецизним подешавањем за постојање саме васионе. На пример, данас астрофизичари знају да су вредности четири узајамне интеракције гравитационе, електромагнетне, а такође јаке и слабе атомске интеракције успостављене за мање од милионитог дела секунде после „Великог праска”.

Промените макар и једну вредност и васиона неће моћи да постоји. Рецимо, ако би се однос између јаке атомске интеракције и електромагнетне интеракције променио макар и за незнатан део незнатног дела, бар за 1/100 000 000 000 000, на небу се не би појавиле никакве звезде. Као и никакво небо. Можемо само да се чудимо и уздишемо.

А сада помножите тај један једини параметар са свим осталим неопходним условима и шансе за постојање планете смањиће се астрономском прогресијом. Тако ће идеја да се све „једноставно десило” бити у супротности са здравим разумом. Испоставиће се да смо бацили новчић 10 квинтилиона пута и да смо сваки пут добили „писмо”. Дешава ли се тако?

Астроном Фред Хол (Fred Hoyle) који је смислио термин „велики прасак”, рекао је да су ти подаци озбиљно поколебали његова атеистичка убеђења. Касније је написао: „Интерпретација тих чињеница на основу здравог разума говори да се супер-интелигенција само игра физиком, а такође и хемијом и биологијом… Цифре прорачуна на основу тих података толико ошамућују да ми се такав закључак чини неоспорним”.

Физичар-теоретичар Пол Девис (Paul Davies) рекао је да је „доказ рационалног плана задивљујући”, а професор са Оксфорда, Џон Ленокс (John Lennox): „Што више сазнајемо о нашој васиони тиме хипотеза о постојању Творца, као објашњење узрока нашег постојања, постаје све убедљивија”.

Васиона је највеће чудо свих времена. То је чудо над чудима, које неминовно, свом снагом сјаја звезда указује на постојање нечега – или Некога – сем саме васионе.

Последња књига Метаксаса изашла је под називом:«Miracles: What They Are, Why They Happen, and How They Can Change Your Life» (Чуда. Шта је то, зашто се дешавају и како могу да промене ваш живот).

Превела за  fakti.org Ксенија Трајковић

(THE WALL STREET JOURNAL – Ерик Метаксас)

17 коментара “„THE WALL STREET JOURNAL”: Наука све уверенија – Бог постоји!

  1. xxx каже:

    „U pocetku ne bese nicega.Bio je mrak bez svetlosti..prostor bez dimenzija:Onda je slucajno bljesnula jaka svetlost i eksplozija koja je iz nicega stvorila svemir.Prvobitna masa se zatim slucajno raskomadala u milione delova koje su tokom vremena slucajno formirale nama poznate i nepoznate galaksije.Unutar tih galaksija su slucajno nastali milioni suncevih sistema sa glavnom zvezdom i planetama oko nje.Jedna od tih planeta je i zemlja koja se slucajno nasla na idealnoj udaljenosti od sunca.
    Posto je svemir hladan.,brzo se hladila i zemlja pa su onda slucajno pocele da padaju i kise koje su slucajno stvorile prve okeane u kojima su sasvim slucajno pocele da se stvaraju zive celije.
    Usled stalnih munja i praznjenja elektriciteta doslo je slucajno do stvaranja i pojave gmizavaca.koji su izasli na kopno.
    Ove prazivotinje su pocele slucajno da se pretvaraju u hiljade drugih razlicitih zivotinja i tako se nakon miliona godina slucajno formirao i covekoliki majmun.od kojeg je kasnije slucajno nastao covek.
    Taj prvi covek je slucajno otkrio vatru i slucajno poceo da formira prva naselja.Priroda mu je slucajno pomogla jer posto se zamlja okretala i slucajno je doslo do stvaranja godisnjih doba.
    Slucaj je hteo da ih bude cetiri.Od nekud se slucajno pojavio i vetar koji je raznosio seme biljaka i tako se slucajno stvarala vegetacija na zemlji.Kisa je tu vegetaciju slucajno zalivala i tako su slucajno nastale hiljade vrsta raznih biljaka.Onda je covek slucajno poceo da misli.Otkrio je tocak a zatim i druge razne alatke kojima se sluzio.
    Zahvaljujuci nasoj naprednoj nauci mi danas samo slucaju da zahvalimo sto zivimo i postojimo u svemiru.“

    Ovo je pismeni rad desetogodisnje devojcice na temu cuvenog velikog praska i slucajnog stvaranja kosmosa.
    Kada je profesor geografije ovo video,otrcao je kod direktora koji je izbacio devojcicu iz skole jer su ovo shvatili kao provokaciju i ismevanje partije i njenog nepogresivog stava o tome da Boga nema.

    1. Pametni Pametnjakovic каже:

      slucaj je proizvod dve nuznosti, sto jednom davno rece moj profesor filozofije, mislim da je jos ziv i da u nekoj vukojebini u Crnoj Gori pise nekakvu poeziju. On nas je ucio da mislimo i da slucaj ne postoji.

  2. Pametni Pametnjakovic каже:

    Koliko se secam, sa kurseva astronomije iz mladosti, ruski naucnik Sklovski je pre trideset godina bio skeptik u pogledu postojanja vanzemaljskih civilizacija. Secate li se one cuvene Drejkove formule za izracunavanje broja koliko se planeta u kosmosu oplodilo zivotom, bilo je to davno? Uzgred, da li je neko od vas velikoSjerba nekad citao onaj cuveni zagrebacki casopis Covjek i svemir, bio je zaista odlican, divna stampa, a tek teme, i astronomske i ljudsko-vaspitne.

    1. B каже:

      Ne seruckaj.

  3. Ивица каже:

    Naučnici i nauka su oduvek znali da Tvorac(Bog) postoji.Ali kvazi naučnici i nedoučeni naučnici to ne priznaju!Konačno u ovom 21 veku broj naučnika će prvledati broj kvazinaučnika pa će i istina izaći na videlo!

  4. kec каже:

    koliko zapadnim budalama treba da shvate da Goospod postoji???!!!

    1. Срђан каже:

      Господ је рекао благо ономе који не виде а поверова. Ови на западу видели су много чуда и много научних доказа за постојање Бога али још увек им је тешко да поверују. Још се Господ захваљивао нашем Оцу Небеском што све сакрио од мудрих а дао простима. И стварно је тако,прост Србин пре је спознао Бога него ли учен западњак.

  5. Petar каже:

    Naročito grana nauke,zvana teologija…

Коментари су затворени.