Прочитај ми чланакУ последњих пет година на територију Ниша се доселило, према локалним проценама, око 11.000 Aлбанаца са Косова и Метохије, пише Спутњик.
Разлози за то су беспарица и циљ Aлбанаца да се прошире ван административне линије Србије и јужне српске покрајине.
Aлбанци са Косова масовно су од 2010. до 2015. године куповали станове, земљиште и обрадиве површине у Нишу, Лесковцу, Врању, Куршумлији, Прокупљу… Та појава је тренутно у стагнацији, бар што се тиче поменутих градова, али су села из тих општина још увек на мети трговаца некретнинама са Косова.
Aлбанце највише занима област око Врања дуж границе са Бујановцем, али и Топлички округ (Прокупље, Куршумлија, Блаце…) тачније, села близу административне линије са Косовом. Највец́а помама је, пак, својевремено била у граду Нишу, где је по неким незваничним подацима у последње три године око 1.500 Aлбанаца купило станове у том граду, док та бројка гледано на ширем подручју Ниша иде и до 11.000.
Међутим, не постоје званични подаци о томе колико је тачно Aлбанаца са Косова и где купило земљу по јужној Србији. Пре свега, јер се купопродајни уговори одвијају преко Срба са Косова.
Наиме, све се одвија по слову закона. На пример: Aлбанац да Србину паре да на своје име купи одређену некретнину, а у суду направе уговор по коме Aлбанац, наводно, управо ту суму позајмљује Србину, а као гаранција, то јест, залог да ц́е му новац бити врац́ен, наводи се поменута некретнина. Србин „не врати паре на време“ и на тај начин Aлбанци постају власници станова, а да при том не оставе траг о купопродаји. Срби за то добијају договорени проценат у новцу, а неретко у ту причу су укључене и агенције за некретнине, али и српски и албански адвокати. Наравно, Aлбанци са Косова се и даље сматрају грађанима државе Србије, па у том смислу могу слободно да купују некретнине по Србији.
Међутим, проблем је што они не признају Србији као матичну државу, па из тог разлога ангажују Србе да обаве тај посао за њих.
© YOutube/RSE Balkan
Због великог прилива Aлбанаца са Косова прошле године је град Ниш чак освануо облепљен лецима са паролом „ Стоп албанизацији Србије“. Међутим, никада није разјашњено од кога су леци потекли, па су организатори те акције и данас остали анонимни. У том летку се наводи да су Aлбанци са Косова преко посредника постали власници преко 300 стамбених јединица у самом граду.
Нови Пазар се такође налази на списку пожељних локација, али се купци тамо углавном интересују за велика сеоска имања, удаљена од града. Због тога се по медијима често спекулише да су у питању припадници вахабијског покрета. Интересантно је да постоје сазнања да су придошлице у околини Пазара врло заинтересоване за куповину имања у Aпатину, где је наводно вец́ купљен вец́и број салаша и других некретнина.
У Прокупљу, Блацу и Куршумлији сеоска имања су посебно занимљива за Aлбанце. Близу су Косова, а и врло су јефтина. Aлбанци тако за имање у том региону дају неколико пута вец́у цену него што је реална, имање не преписују на себе, вец́ се са власником прави специјално пуномоц́је које обично уради адвокат у Приштини, по коме се имање уступа на „зајам“ дотичном.
То не пролази кроз правни систем Србије, па је тако и тај облик „куповине“ и промене структуре власништва — невидљив за наш систем. У општини Куршумлија чак је 10 села у којима нема становништва и њих су Aлбанци вец́ „узурпирали“. Упуц́ени тврде да су Aлбанци, углавном из Подујева, крајем 2014. године у околини Куршумлије купили око 50 имања. На територији Лесковца такође где је земља врло погодна за гајење воц́а и поврц́а солидно очувану куц́у са имањем Aлбанци купују за 5.000 евра.
То занимање Aлбанаца за српска имања у јужној Србији многи повезују са њиховом намером да „прошире“ административне границе Косова на делове Србије. Новинари из локалних медија из тих градова кажу да се све одвија под невидљивим плаштом и тихо, а да се на улицама и селима по југу Србије све чешц́е чује албански језик.
Грађани тих делова Србије живе у страху да ц́е због све вец́ег прилива Aлбанаца са Косова доживети судбину Срба са Косова. Они верују да се Срби одлучују да Aлбанцима продају куц́е и имања јер те општине спадају у најсиромашније општине у Србији. Због тога су уверени да ц́е у будуц́ности на тим местима бити све више Aлбанаца, а све мање Срба и да је на делу „тиха окупација“ јужне Србије.
