Прочитај ми чланакГрадови без депонија, рекама не пливају веш машине, намештај и алати, вазух чист, незагађен... То би требало да буде слика Србије након испуњења обавеза из Поглавља 27 које је, у преговорима Србије и ЕУ, следеће на реду за отварање. Тај посао, међутим, није нимало лак, а ни јефтин.
Фото: РТРС / screenshot – Србија ће бити без депонија
Градови без депонија, рекама не пливају веш машине, намештај и алати, вазух чист, незагађен… То би требало да буде слика Србије након испуњења обавеза из Поглавља 27 које је, у преговорима Србије и ЕУ, следеће на реду за отварање. Тај посао, међутим, није нимало лак, а ни јефтин.
Србија се тако у тренутку када се, према подацима Светске здравствене организације, налази на десетом месту на свету по смртности грађана од последница загађености, нашла пре тешким задатком – да прикупи 10 милијарди евра како би кренула у борбу са тихим убицом, али истовремено и испунила обавезе из поменутог Поглавља, које се односи на заштиту животне средине.
Поставља се питање одакле намаћи толике милијарде да би Србија успешно затворила Поглавље 27 и добила ову важну битку?
„Блиц“ је истраживао за шта ће, поред осталог, тај новац да буде употребљен, односно шта су захтеви које пред нас ставља ЕУ:
– Србија без депонија – уместо депонија, од којих су многе дивље, биће изграђени рециклажни центри;
– Чистије воде – изградити колекторе за пречишћавање отпадних вода, а целокупна индустрија ће морати да угради филтере који ће спречити истицање отпадних материја у површинске воде. Воде Србије, према неким проценама, већ клизе ка “тачки без повратка”, када њихово пречишћавање више неће бити могуће;
– Ваздух без загађења – сва висока ложишта (топлане и сл.) мораће да уграде филтере за пречишћавање. То нарочито добија на значају, ако се има у виду да према подацима СЗО из 2012. године да на 100.000 становника у Србији чак 137,2 особе годишње умре од последица загађености ваздуха, што је смешта на 10. место међу земљама по смртности као последици загађеног ваздуха.
Друго питање је, одакле набавити толико новац?
Ево неколико извора:
– Претприступни ИПА фондови – бесповратна средства којима приступ имају земље кандидати и потенцијални за пријем у ЕУ.
Фото: РАС Србија – Стање на српским рекама је забрињавајуће
– Кохезиони фондови – много издашнији европски фондови којима приступ имају само земље чланице ЕУ
– Донације
– Инвестиције
– Буџет Републике Србије
Фото: К. Каменов / РАС Србија
Намера државе је, свакако, да највећи део средстава прикупи мимо буџета. На руку јој иде и то што, у случају поглавља 27 постоји тзв. транзитни период, што значи да је могуће постати чланицом ЕУ чак и ако није у потпуности имплементирано све из поглавља 27. А у том случају добијате приступ горепоменутим кохезуионим фондовима.
Првобитна процена, рађена још 2011. године, била је да ће за поглавље 27 бити потребно око 6,8 милијарди евра. После додатног сагледавања стања у којем се налазе воде у Србији, урађена је нова процена, која само за ову област предвиђа трошак од око пет милијарди евра.
Фото: Читалац Блица / РАС Србија
Тих 10 милијарди, наравно, Србији неће бити потребно одједном. Примена ставки из Поглавља 27 одвијаће се, како објашњава шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић, у етапама.
– Постоји транзитни период, који у случају Поглавља 27 траје и након приступања ЕУ. Има држава које су још 2004. године постале чланице Уније, а још су у том транзитном периоду – каже Мишчевић за “Блиц”.
Управо због тог транзитног периода постоји и захтев да се тачно наведе шта ће које године да буде урађено. То, са друге стране, омогућава да се трошкови “разбију”, односно да се планирају неколико година унапред.
Фото: О. Бунић / РАС Србија
Она додаје и да ова област отвара простор и за нове инвестиције, пре свега у области индустрије рециклаже.
– У Србији готово свако место има депонију. У Европи их нема. Уместо њих постоје рециклажни центри. Њихова изградња прилика је за нове инвестицје, а истовремено пружа могућност за огромне уштеде, пре свега у енергији – оцењује Мишчевић.
Комунални отпад се, наиме, у многим градовима користи као гориво за топлану. Такав је случај, рецимо, у Бечу.
У свему томе, наравно, треба водити рачуна и да се трошкови не прелију на леђа грађана.
– Желимо, на пример, да све топлане опремимо филтерима у року од три године. То је трошак који пада на терет топлана. Морамо, дакле, да израчунамо колико би то поскупело грејање и да ли би људи то могли да плате. Ако је поскупљење превелико, онда ћемо мрати да продужимо рок за уградњу филтера, како бисмо повећање цена спустили на прихватљиву меру – објашњава Мишцевић.
