Прочитај ми чланак

Тита памте од Триглава до Ђевђелије

0

tito-Kuca cveca 34 (2)_620x0

Скоро две хиљаде грађана из свих крајева бивше Југославије одало је и у недељу, три и по деценије од његове смрти, почаст некадашњем председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу, посетом Кући цвећа, где је сахрањен. Ни киша, ни нешто хладније време нису их спречили да се упуте у Београд из Ријеке, Љубљане, Бановића, Теслића, македонских Кочана.

Они нешто старији, који памте Титово доба, окупљени испред његовог споменика жале за старим временима, која су, уверени су, далеко боља од ових садашњих, а млађи, одрасли на причама о добром животу, из радозналости желе да виде и ту чувену Кућу цвећа у којој почива маршал и председник велике државе.

tito-dnevnik slikeЕнесу Хаџиавдићу није било тешко да на годишњицу потегне из Тузле. Каже да је тамошње удружење „Јосип Броз Тито“, чији је члан, организовало два аутобуса који су стигли у Београд.

– Тито је једини човек којем се данас могу и желим поклонити – каже Хаџиавдић. – И сад бих заплакао због његове смрти, а не онда. Ја сам последња генерациоја Титових војника, јер сам те 1980. године служио војску у Травнику.

Била је недеља кад је умро и имали смо излазак у град, али смо се сви вратили у касарну када смо чули тужну вест…

И Пејо Дивковић је дошао из града соли, и то са супругом, снахом и пријом. Каже да би дошао и пешке кад би неко организовао такво путешествије.

– Његова времена су била добра времена, сви су радили и нико није сејао семе раздора међу људима – прича Пејо.

– Ишао си где хоћеш, нико те није питао ни ко си, ни како се зовеш. Машта ти је била граница, а сад смо морали две царине да пређемо да бисмо дошли у Кућу цвећа.

Туристички се у српској престоници нашла и Данијела Аугустин, из Базела, чији корени по оцу вуку до ових простора. Често, каже, долази у Београд, али никада није била на Титовом гробу.

Како се сада погодила и годишњица, одлучила је да коначно види место где је сахрањен, уверена је, велики државник.

– Био је гигантска политичка личност, у светским оквирима, и људи изван Југославије су га поштовали као утицајног и мудрог државника – каже Данијела.

ПЕТОКРАКЕ

И доста Београђана је дошло у недељу у Кућу цвећа. Поједини су ставили капе са петокракама на главу, окачили орден, а већина је донела цвеће и венце.

Ема Гавриловић каже да ниједне године у претходне 34 није пропустила да дође.

– Волела сам га и док сам жива одаваћу му пошту, јер у његово време сам имала леп живот – каже Ема.

ОД БРАВАРА ДО ВЛАДАРА

Јосип Броз Тито управљао је Југославијом пуних 35 година. На власт је дошао после Другог светског рата, у којем су партизанске јединице којима је командовао, паралелно уз ослободилачку борбу од Немаца, извршиле и комунистичку револуцију.

Рођен је 1892. године у Кумровцу у породици Фрање и Марије Броз. Тачан датум његовог рођења није познат, али је рођенданом сматран 25. мај, што је прослављано у складу с јаким култом личности који је систематски грађен током његове владавине.

Завршио је браварски занат у Сиску, после чега је радио у браварској радионици у Загребу.

Као аустроугарски каплар учествовао је у Првом светском рату – између осталог и у борбама против српске војске.

Рањен је и заробљен у Русији 1915, после чега је побегао из заробљеништва и учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца се вратио крајем октобра 1920, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, после смењивања и стрељања Милана Горкића.

Радио је 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви у време кад је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака.

Из Другог светског рата је изашао као легендарни вођа.

Одбио је Стаљинов притисак 1948, након чега је деценијама добијао значајну финансијску и војну помоћ (војну већином до половине педесетих) од САД.

Био је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

У унутрашњој политици оставио је устројство које је, како сматрају многи историчари, на крају разорило Југославију – Устав из 1974. године. Те године је изабран и за доживотног председника Југославије.

Умро је 4. маја 1980. године у болници у Љубљани. Сахрањен је 8. маја, а на последњи испраћај стигло је 209 делегација из 127 земаља.

(Новости)

153 коментара “Тита памте од Триглава до Ђевђелије

  1. ravnogorac каже:

    Ne dramite braco Srbi vise. Nije Josip Broz sam kriv. Najveci krivci su sami Srbi. Evo navescu samo neke njegove dupeuvlakace koji su unistili svoj narod.
    Milovan Djilas, Jovo Kapicic, S. V. Tempo (crnogorske psine komunjare), zatim slede domace majmuncine Aleksandar Rankovic, S. P. Krcun, Nikola Ljubicic, Rodoljub Colakovic (najveci medju najvecim titovim dupeuvlakacima, Cvijetin Mijatovic, Nikola Gosnjak, Stevan Doronjski, Milos Minic, Petar Stambolic, Ivan Stambolic i mnogi mnogi drugi komunci. Oni su veci krivci i od samog Broza. Da nije bilo njih ni ovo ustasko vatikansko smece ne bi nikad zajahalo Srbiju.

    1. Perun каже:

      Ne postoji narod na planeti koji kroz celu svoju istoriju nije imao izdajnike.
      Nabrajanje srpskih komunjara, vazala ovog ćopavog,
      ne menja istinu i ne amnestira ga za zločine učinjene srpskom narodu.

    2. Јакшић В. Милан каже:

      Али морам да напоменем да смо и Руси и ми били наивчине неопеване. Латини су Лењина послали да „унереди“ Русију, а Тита да унереди Србију. Велики (бољши) део се жаргонски речено „примио“ на лењинско-титоистичке пароле и пропаганду! Ваљда нам сада са запада хорски поручују ти исти латини и њихове домаће слуге, да заборавимо историју, да није важно шта је било, да не „понављамо грешке из прошлости“ (Тома Николић), како би нас опет унередили и унаказили.

    3. Perun каже:

      Tačno tako a ovo dole napisano je dovoljan dokaz

      Najvažniji putnici iz sva tri „plombirana” voza

      Stvarni GOSPODARI RUSIJE 1920 GODINE

      Nametanje komunizma ruskom narodu je skoro UNISTILO rusku
      dušu.
      Organizatori nisu POSTIGLI ONO ŠTO su želeli ALI NISU ni
      ODUSTALI.

      Sastav Saveta narodnih komesara

      1.Pretsednik Saveta – Uljanov (Lenjin) (po dedi Jevrejin); Rus.
      2. Komesar za Spoljne poslove Čičerin (po materi Jevrejin);Rus
      3. Komesar za poslove nacionalnosti, Cugašvili; Rus.
      4. Pretsednik Višeg ekonomskog saveta Lurje (Lerin);Jermenin.
      5. Komesar za ustanovljenje, Šlihter; Jevrejin.
      6. Komesar poljoprivrede, Gritjan; Jermenin.
      7. Komesar Državne kontrole, Lander; Jevrejin.
      8. Komesar Vojske i mornarice, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.
      9. Komesar državnog erara, Kaufman; Jevrejin
      10. Komesat javnih radova, Šmit; Jevrejin.
      11. Komesar javnog snabdevanja, E. Lilina (Knigisen);Jevrejka.
      12. Komesar narodne prosvete, Lunačarski; Rus.
      13. Komesar za veroispovest, Špicmerg; Jevrejin.
      14. Narodni komesar Alfelbaum (Zinovjev); Jevrejin.
      15. Komesar za javnu higijenu, Anvelt; Jevrejin.
      16. Komesar finansija, Gukovski; Jevrejin.
      17. Komesar pečata, Kogen (Volodarski ubijen); Jevrejin.
      18. Komesar za izbore, Radomisljski (Uricki ubijen); Jevrejin.
      19. Komesar pravde, Štajnberg; Jevrejin.
      20. Komesar za evakuaciju, Fenigštajn; Jevrejin.
      21. Njegovi pomoćnici, Ravič i Zaslavski; Jevreji.

      Ukupno 21 člana:
      Rusa 4 (dva polujevreja),
      Jermena 2,
      Jevreja 15.

  2. Perun каже:

    Od 20 članova poslеdnjеg prеdratnog Cеntralnog komitеta Komunističkе partijе Jugoslavijе u Moskvi jе 1937. godinе likvidirano njih 19.

    – Nеstajali su Srbi da bi na njihovo mеsto bili postavljani Hrvati i Slovеnci.
    – Saučеsnik u ovim ubistvima bio jе poslеdnji, dvadеsеti član Cеntralnog komitеta – Josip Broz Tito.
    On jе tada postavljеn na čеlo KPJ, gdе jе nastavio da primеnjujе oprobani staljinistički mеtod: likvidirati svе stvarnе i potеncijalnе nеprijatеljе,
    počеv od onih u svojoj blizini.
    ——–
    Sinovi i unuci BROZOVIH PERJANICA sprečavaju da strašna istina izađe na svetlost dana.

    Dvadеsеt i višе godina poslе pada Bеrlinskog zida partizani su tabu tеma u Srbiji. Svе krivičnе prijavе podnеtе protiv komunista do sada su odbijеnе,
    zabranjеno jе otkopavanjе bеzbrojnih masovnih grobnica, dok pristup dobro čuvanim dokumеntima zavisi isključivo od snalažljivosti pojеdinih еntuzijasta.

  3. Perun каже:

    ŠOKANTNO:
    Partizanske bande šutirale do smrti srpske heroje!

    KO JE BIO VOJVODA BOJOVIĆ?

    Vojvoda Petar Bojović u ratu protiv Turske 1876, kao pitomac Vojne akademije, nalazi
    se u štabu Vrhovne komande, a u nastavku rata od 1877. do 1878. kao pitomac
    Vojne akademije služi u bateriji na dužnosti podoficira. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. je vodnik konjičkog eskadrona i zastupnik načelnika štaba Šumadijske divizije.

    U Prvom balkanskom ratu (1912-1913) načelnik je štaba Prve armije, koja pobeđuje u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. Učestvuje u mirovnim pregovorima s Turskom, u Londonu 1913. kao vojni stručnjak u delegaciji srpske vlade. U Drugom balkanskom ratu 1913. godine Bojović je načelnik štaba Prve armije, koja pobeđuje Bugarsku u bici na Bregalnici.

    U Prvom svetskom ratu njegova Prva armija trpi velike gubitke u bici na Drini 1914. godine. Potom je januara 1916. imenovan za načelnika štaba Vrhovne komande umesto bolesnog vojvode Radomira Putnika, koga njegovi vojnici nose do Skadra. Tu poziciju zadržava do juna 1918, kada daje ostavku zbog nesuglasica s generalima Antante oko pitanja širenja Solunskog fronta.
    Ponovo preuzima položaj komandanta Prve armije, koja prva probija neprijateljske linije na Solunskom frontu i napreduje duboko u okupiranu teritoriju. Srpska Vrhovna komanda ga 26. septembra odlikuje titulom vojvode za njegove zasluge tokom rata. Vojvoda Bojović preduzima Nišku operaciju i izbacuje neprijatelja iz Prokuplja i Niša 11. oktobra, a na čelu Dunavske divizije 1. novembra ulazi u oslobođeni Beograd.
    Godine 1921. postaje načelnik Generalštaba na mestu preminulog vojvode Živojina Mišića, a 1922. godine povlači se iz aktivne službe.

    KO JE UBIO VOJVODU BOJOVIĆA?

    Međutim, krajem Drugog svetskog rata u Srbiju je došla druga ideologija i “gvozdenom gumicom” pokušala da obriše kompletnu istoriju ovog naroda. Heroji nisu bili heroji, pobede nisu bile pobede, a i poštovanje se izgubilo negde usput.

    Petra Bojovića je 20. januara 1945. pretukla grupa partizana koji su došli da ga prinudno isele iz njegove kuće u Trnskoj 25, u Beogradu. Prema jednom od svedočenja, ovaj sramni događaj izgledao je upravo ovako:

    “Brozovi ‘oslobodioci’ upadaju u kuću vojvode Petra Bojovića u Trnskoj ulici pod brojem 25. Mnogo im se dopada ta kuća: rado bi se uselili.

    Kad su ušli, primećuju vojvodin mundir preko stolice, a na stolu vojvodinu šapku.

    Već i sama činjenica da je Bojović bio ‘kraljev vojvoda’ dovoljna je da ‘oslobodioci’ primene silu.

    Najpre šutiraju njegovu vojvodsku šapku, a potom, posle grubih reči, nasrću i na slabašnog vojvodu, na završnici devete decenije života.

    Vojvodin sin Dobrosav skače da zaštiti oca, ali je savladan snažnim udarcima i ubrzo potom
    biće upućen u robijašnicu Sremske Mitrovice.”

    Od povreda zadobijenih tokom batinanja vojvoda je uskoro preminuo, a njegovo telo je na Novo groblje prebačeno taljigama.

    Kako bi sprečili davanje počasti jednom od najvećih junaka srpske istorije, komunisti su na Radio Beogradu objavili vest da će svako ko pokuša da dođe na sahranu vojvode Bojovića biti uhapšen
    i krivično gonjen.

  4. Виде Даничић каже:

    „Према изјави Душана Биланџића, на седници Политбироа Комунистичке партије десет дана по заузимању Београда Ј. Б. Тито је рекао: „Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали„. (Биланџић је забележио и Титову изјаву из 1974, поводом оптужби да новим уставом Србију жели да сведе на Београдски пашалук. „Па то и хоћу“, рекао је.)“

  5. Виде Даничић каже:

    „А, онда је стигло „ослобођење…“ Права прилика за извођење „друге фазе револуције“ указала се, иза тенкова Црвене армије, октобра 1944. године. У одушевљењу што су се дочепали главног града, комунисти су се тешко обуздавали у јавним иступима. „Србији
    није довољно пуштено крви„, рекао је Милован Ђилас у првој изјави из „ослобођеног“
    Београда. „Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости„, рекао је Ј. Б. Тито у говору на Бањици новембра месеца. Прваизјава „полудивљег“ Слободана
    Пенезића Крцуна, како га назива писац књиге „На страшном суду“ др Радоје
    Вукчевић, гласила је: „Премного вас је остало у животу, али још имамо времена
    да ту грешку исправимо„.“

Коментари су затворени.