Прочитај ми чланакЈованка је испричала да је говорила Титу да преда преостале Дражине кости његовој породици * Дошла сам у резиденцију, а Тита нема. Није га било 13 дана. Нисам могла никоме да кажем, нити да га сама тражим. Замислите, државе без шефа државе. Кад су га вратили, није то био онај мој Тито. То је био први дан нашег коначног раздвајања * У исповести Милану Шарцу која је послужила као грађа за монодраму, Јованка га је заветовала да јој Амфилохије држи опело
Сценариста и редитељ Милан Шарац ових дана потписује монодраму-исповест „Ја, Јованка Броз“ која је увелико у припреми и која ће, како сматра, изазвати шок у јавности и осветлити затамњене делове наше историје.
JOVANKA BROZ
Лајтмотив монодраме заправо је предсмртна жеља и опорука некадашње прве даме велике Југославије, готово заветна исповест дата неколико месеци пред смрт.
Шарац је за „Новости“ открио неколико ексклузивних детаља. Он каже да му је Јованка испричала да је говорила Титу да преда преостале Дражине кости његовој породици.
„Нека их његова породица сахрани где жели. Увек сам то говорила, не само кад се око тога у народу комешало, убеђивала сам га да је то најбоље решење. Нисам, нажалост, успела да га убедим“, рекла му је Јованка.
Она је у исповести Милану Шарцу открила и детаље из времена када је почео „невиђени атак“ да је одвоје од Тита.
„Дошла сам у резиденцију, а Тита нема. Нестао. Где је? Нико ни реч да каже. Није га било 13 дана. Била сам у шоку. Нисам могла никоме да кажем, мислим на светску јавност, нити да га сама тражим. Замислите, државе без шефа државе. Нестао човек у по бела дана. Кад су га вратили, није то био онај мој Тито. То је био први дан нашег коначног раздвајања. Где је био? Ко га је киднаповао? Испричала сам то само Раду Чечуру, мом шефу обезбеђења, пуковнику полиције“, признала је Јованка.
У монодрами ће се видети да се Титова удовица никада није одрекла своје православне вере. Без обзира на режим у чијем је корену био атеизам. Шарац сведочи да је од њега Јованка тражила да се сретне, заправо да је посети митрополит Амфилохије. То се и догодило, о чему је сведочио и митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић.
Шарац наводи и да није знао који је био епилог разговора Јованке и митрополита, али каже да је Амфилохије као највећу жељу имао то да одржи опело на местзу где су положене Дражине кости.
„Да ли му је Јованка нешто рекла, ја не знам, али је мене заветовала да јој он служи опело када дође тренутак њеног одласка у вечност. Митрополит није био тада у Србији, али је неколико дана по Јованкиној сахрани служио помен у Кући цвећа“, рекао је Шарац.
Из обимног материјала који није ушао у сценарио, Шарац је за „Новости“ издвојио и призор из времена када је Хашки трибунал судио Слободану Милошевићу. Шарац прича да је Јованка веома уважавала породицу Милошевић.
„Јованка је у једном тренутку, потпуно спонтано, казала: ‘Мој Милане, видиш како говоре неистину да се Милошевићев отац убио. Да се обесио. Није то истина, Милане. Њега су убили јер је био руски човек. Волео је Русију. Зато су га убили'“.
Улогу Јованке Броз у овој монодрами играће глумица Снежана Савић јер, према речима редитеље и сценаристе Милана Шарца, она „по свему, а посебно по моралном начелу, али и физичкој сличности са Јованком Броз, заслужила ту улогу.
Шарац је у део живота Јованке Броз ушао по препоруци, златној улазници коју му је поверио генерал Ђоко Јовановић, први командант и завичајац из Лике Титове Јованке.
