Прочитај ми чланак

ТИТОИЗАМ И ПАТРИОТИЗАМ: За кога су се борили Брозови партизани?

0
Партизани и усташе у БиХ 1942 (Црна легија и I Пролетерска)

Партизани и усташе у БиХ 1942 (Црна легија и I Пролетерска)

Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистичког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892-1980) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу.

Ова мантра се на жалост Србима потура и протура и данас обзиром да ни код Срба као националног колектива нити у земљи Србији није дошло до детитоизације народа и државе, а такво ће стање трајати све дотле док на власти у Београду (тј. Титобургу) буду били не-Срби и Брозова камелеон-партизанштина која партијске књижице мења али власт и „револуционарно-народноослободилачке“ привилегије ни за живу главу. Недавна прослава седамдесетогодишњице „Дана ослобођења Београда“ 20. октобра 2014. г. са све гламурозном војном парадом (учествовала је комплетна ратна техника Србије са којом вероватно не може да се одбрани ни Крагујевачки округ у Шумадији уколико Шиптари са Космета крену на Београд) је последња порука грађанима Србије да су титоистички „ослободиоци“ још увек газде у туђој кући.

Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима.

Vladislav Sotirovic-2013-259x300
О АУТОРУ

Владислав Б. Сотировић је председни Организационог комитета Политичког форума аутохтоних Срба Србије.
www.pfass.info
[email protected]

Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би се касније у послератном периоду остварио и крајњи програмски циљ КПЈ о политичко-економско-идеолошком преуређењу Југославије на пре свега анти-српским и анти-србијанским основама (нпр. стварањем Велике Хрватске са једне стране и Србије Бизмарк-Брозовог пашалука са друге, итд.).

У фактографском смислу речи, Титови партизани се у току читавог рата нису уопште ни борили против страног окупатора, а најмање против хрватско-бошњачких усташа и домобрана, већ само и искључиво против ројалистичког Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића (1893─1946. г.). Оваква тактичка стратегија комунистичког руководства партизанског покрета је потпуно разумљива и схватљива уколико се зна да је основни војно-политички циљ комуниста (и залуђених али и перфидно-подмуклих Срба који су ишли са њима) у Југославији био преузимање власти у читавој земљи, а то се могло остварити само на један начин – војном победом над непријатељем.

Међутим, овде се поставља круцијално питање: ко су за комунисте и аустроугарског каплара били непријатељи које је требало поразити како би се дошло на власт? Данас је историчарима добро познато да је тај непријатељ био само један – четници Драже Михаиловића и његови патриотски Срби.

Војно-политичко руководство југословенских комуниста је са своје тачке гледишта поставило тачну стратегију борбе још на самом почетку рата у који су ушли након директиве из Москве, тј. Коминтерне, после 22. јуна 1941. г., а те стратегије су се држали до самог краја рата. Суштина ове, како се испоставило успешне, стратегије се сводила на тачном закључку да се ратна судбина Балкана и Југославије не решава на самом Балкану и Југославији већ на главним светским фронтовима, а нарочито на Источном фронту на коме је ратовао главни спонзор југословенских партизана – СССР.

Дакле, Врховни штаб са Политбироом ЦК КПЈ југословенских партизана је све своје наде полагао на мање-више реалној тактичкој претпоставци да ће Немачка изгубити рат на Истоку и сходно томе да ће совјетска Црвена Армија (која је од стране југо-комуниста намерно и погрешно представљана као руска) доћи на Балкан и Југославију пре западних савезника што би значило и фактичку победу револуционарних комуниста који би се на тај начин домогли власти у послератној Југославији као што је то био случај са источним делом Централне Европе 1945. г.

Graphic Beli Andjeo
ВАЖНО

Поједини ставови изнети у овом чланку нису аутоматски и ставови редакције СРБИН.ИНФО.

У горњем контексту, југословенским партизанима није одговарала никаква офанзивна тактика против Немаца и Италијана јер и једни и други напуштају подручје Југославије након продора Црвене Армије са Истока што се стварно и догодило. Стога је за КПЈ главни и једини проблем био поразити јединог унутрашњег непријатеља који је комунистима стајао на путу до власти и био способан да их порази на њиховом фанатичном путу ка тој власти, а то је био Равногорски покрет или ЈВуО.

Стога су све офанзивне акције партизана биле усмерене искључиво на четнике Драже Михаиловића док се према Немцима, Италијанима и оружаним формацијама Независне Државе Хрватске водила искључиво дефанзивно-одбрамбена борба уколико су од њих били нападани. Офанзивну ратну стратегију против партизана (и четника) је искључиво тражио Берлин тако да су локални Немци, Италијани и усташе улазили у директне борбе против партизана искључиво на захтев, тј. терање, из Берлина док су усташе у савезу са партизанима офанзивно ратовале на добровољно-споразумној бази само против четника.

На читавом простору Југославије у току читавог периода Другог светског рата једини прави борци против страног окупатора као и оружаних формација нацистичке Независне Државе Хрватске су били припадници Југословенске Војске у Отаџбини. Њихова војно-оперативна стратегија се заснивала на плановима да се у одлучујући фронтално-директни сукоб са Немцима и Италијанима у виду општенародног (српског) устанка може ступити тек након Немачког пораза на неком од главних ратних фронтова и након тога уз англо-америчко војно искрцавање на Балкану уз прижељкивање да то буде на југословенској јадранској обали. До тог времена ЈВуО би се организационо и војно припремала за коначни обрачун са окупаторским војскама и само герилским акцијама наносила штету окупатору нарочито на његовој главној линији снабдевања северноафричке војске Вермахта – Моравско-вардарској долини.

Оваквом тактиком би се избегло стрељање великог броја (српских) цивила на основу Хитлерове наредбе за Србију 100:1 и 50:1 као и наношење већих губитака ЈВуО од стране знатно јачег окупатора. Наравно, прекодринском Хрвату Јосипу Брозу Титу као и несрпском руководству КПЈ није било нимало стало колико ће Немци стрељати србијанских цивила ради одмазде за војне акције против Вермахта.

Међутим, на крају се ипак испоставило да су равногорци изгубили рат против комуниста пре свега из разлога што нису као партизани сарађивали са окупатором који је на овакву врсту сарадње био и спреман и вољан без обзира што се било каквој сарадњи било са партизанима или четницима Берлин, тј. Хитлер, жестоко противио. Сам Дража овакву сарадњу, пре свега из морално-политичких разлога, никада није дозволио и против ње се здушно борио, а 11. новембра 1941. г. је чак одбио у селу Дивцима повољан предлог немачке команде у Београду о заједничкој немачко-четничкој колаборацији против партизана. Оваква погрешна и пре свега непрагматична тактика га је на крају коштала главе, а Србе још једне анти-српске Југославије након 1945. г. од којих се ни до дана данашњег нису отрезнили.

partizani_227159S1

Испоставило се да су многе, ако не и већина успешних герилских акција четника против немачких снага и објеката у току рата из политичких разлога од стране и Совјета и Британаца приписиване Титовим партизанима од којих је на тај (вештачки) начин стваран нетачан имиџ југословенских патриота, родољуба и што је најнетачније – бораца против окупатора Југославије. Тако су Черчил и BBC пропагирали да Тито наводно у Југославији блокира читавих 20 немачких дивизија, које би се иначе нашле на Северноафричком или Источном фронту, док је у стварности у Југославији у току рата било свега три немачке дивизије и то некомплетне.

На крају бисмо навели и један карактеристичан титоистички пропагандни трик за време рата а то је слање „апела родољуба из Југославије“ у којима се четници Драже Михаиловића оптужују за отворену колаборацију са Немцима, а партизани приказују као једини родољуби и борци за ослобођење читаве земље. Наравно, овакве апеле су писали сами титоисти, а потписивали их у име југословенских родољуба. Тако је, нпр., коминтернин радио Слободна Југославија (који се емитовао из Кујбишева) објавио 6. јула 1942. г. наводни позив „патриота Црне Горе, Санџака и Боке Которске“ у коме су равногорце Драже Михаиловића отворено назвали колаборационистима али и јединим покретачима „братоубилачког рата“.

Текст овог документа је три дана касније пренела агенција ТАСС а убрзо објавили и неки комунистички листови на западу што је Стаљин наравно само и чекао како би и формално имао повода да призна покрет аустроугарског каплара као једине патриотске војне формације које се боре у Југославији за ослобођење од окупатора. Тај покрет и јесте био патриотски али хрватски и антисрпски, а поготово антисрбијански.

(Србин.инфо)

123 коментара “ТИТОИЗАМ И ПАТРИОТИЗАМ: За кога су се борили Брозови партизани?

  1. Stroja каже:

    Ti si definitivno lud čovek.
    Deliš Narod Svetoga Save na drince i prekodrince?

    Mesijanstvo je teška bolest, a ganjati Svetoga Savu – PROKLETSTVO!

    Pa jel ti Sveti Sava bio Crnogorac?
    Šabane titovački bolesni…

    Odgovor mi ne treba, tebi treba Pop i lekar.

  2. Lazo каже:

    Aman bra ljudi, dokle više sa ovakvim idiotskim tekstovima!?! Pa nije valjda da stvarno mislite, da je maloumnost baš toliko nadvladala posle 2000-te!?!

  3. Stroja каже:

    Ovde nešto ne valja.
    Objavite mi odgovor, pa ga opet nema (ili sam poludeo čitajući ove redove).
    Nije valjda da jedan Sotirović ima leđa ovde?

    Ako on treba da brani Dražu – onda bolje nemoj da ga brani, bolje da ga napada.

    1. ШУМАДИЈА каже:

      И мени нестају одговори. Ниси ти једини

    2. Stroja каже:

      Ajd da ti verujem…

  4. Виде Даничић каже:

    Тииитина Битка на Неретви

    Комунисти из Бихаћке републике надиру на исток према Неретви преко територија усраша и Италијана без отпора. Источно од Неретве и друма Коњиц – Сарајево налазила се територија под контролом четника. На западу Прозор су држали Италијани, а остала места домобрани и усраше.Низводно од Коњица на Неретви су била три моста. Највећи, железнички налазио се у Јабланици.

    У почетку су комунисти из Бихаћке републике на имали план да освоје Херцеговину, Ц. Гору, Стари Рас и Метохију.

    Партизани су били опкољени са севера, истока и југа. Они су још крајем фебруара 43. г. одустали од пробоја на исток. После рушења мостова рачунали са пробојем на северозапад: зато што су пробој на исток зауставили четници (комуњаре су процењивале да да је четника било око 12.000); на северу око Сарајева Немци су се стално појачавали; на западу је била СС дивизија Принц Еуген; на југу је било око 10.000 Италијана. Тииито се једно време заносио планом да рањенике евакуише преко Грахова пребаци у Лику.

    Комунисти нису успеле са пробојем према Г. Вакуфу и кад су сазнале да мост на Јабланици није скроз срушен, вратиле су се назад, заједно са рањеницима. Због борбене слабости црногорских четника, комуњаре су прешле Неретву на мосту код Јабланице и растерале четничку стражу (Дурмиторске бригаде).

    Ратни циљ комуниста није био ослобађање земље, већ освајање власти. Они су због тога непријатеље видели искључиво у чуварима те власти – краљу, влади и легалној војсци – а не у окупаторским трупама.

    Штаб НОВЈ:
    – „У садашњој ситуацији не постоји разлог због којег би немачка војска требало да води ратне операције против НОВЈ… и због тога би у узајамном интересу било да се непријатељство прекине. У вези са овим немачка команда и ова делегација би требало да одлуче о својим предлозима по питању интересних сфера и да утврде правце привредних и других интереса.“
    – „НОВЈ сматра четника као главне своје непријатеље.“

    Немци су се уверили да се комунисти не боре против хрватске државе ни против Немаца, већ искључиво против четника.

    Због тога су Немци прихватили споразум са комунистима јер су имали мале снаге на десној обали Неретве, па су се комунисти поново усмерили на пробој преко Неретве и напад на четнике.

    Стратешка замисао тииитних партизана била је избегавање борбе са силама осовине, осим кад се мора, и усмеравање главних напада на четнике. Партизанску борбу Нмеци су називали „невојничком“ и „подмуклом“.

    Партизани су на Неретви имали пет пута више оружја од четника. Партизани су нападали ноћу, јер нису имали командни кадар који уме да развије јединице у борбени поредак. Четници су имали официра на сваком командном месту почев од чете, а партизани су имали мало официра, а комадни кадара су постављали партијски.

    Најслабије командно место код партизана био је врховни командант. Тииито је имао низак чин каплара још из 1. св. рата. На преговрима на Равној гори показао је да не уме да чита војну карту (запис Сретена Жујовића Црног). Тииито је био кукавица и имао је још низ негативних карактерних особина. Изгубио је непотребно на хиљаде бораца на Сутје3сци, Неретви, Зеленгори, Дрвару због кукавичлиука и војне неспособности. Рушење и градња мостова је брука. Читаве дивизије држао је око себе да му чувају пегаво јеврејско дупе. Његов син Жарко био је обијач и одрастао је у совјетским казнено-пшоправним домовима. Имао је у својој војсци само 29 школованих официра, а ни њих није поставио на одговарајућа командна места. Постоји класна подела између обичних бораца и партијаша.За штабове постоје посебне кухиње и боља храна. Уз штабове су младе снајке.

    Извештај 7. СС дивизије Принц Еуген о партизанима: „Приликом тешких безизлазних борби, виши команданти подразумевају да жртвовањем једног дела својих људи привремено обезбеде своју сигурност.“

    Све своје војне мане комуњаре су покушавале да надокнаде жртвовањем својих бораца, обичних људи, чији су животи безначајни у очима партијаша занесених наводно вишим циљевима. Обични људи и борци умирали су од глади, али је за тииитиног великог пса увек морало бити меса, као и за партијаше.

    Тииито, Врховни штаб и Политбиро због панике и нестручности вукли су погрешне и бесмислене потезе. Шаљу, на пример, 1. и 2. пролетерску дивизију на марш од 50 км. од Коњица до Г. Вакуфа, а онда на усиљени марш ради повратка. На положајима остављају само 3. дивизију која због тога трпи тешке губитке.

    После тешких борби у трајању од око месец дана четници су потукли партизане и тако завршена „чувена“ битка на Неретви.

    (Извор: М. Самарџић – „Дража и општа историја четничког покрета“)
    __________

    После бесмисленог марша са Неретве на Г. Вакуф и натраг, пораза од четника на Неретви, тешког пораза од 7. СС девизије Принц Еуген у продору на северозапад (јер су им четници затворили надирање на исток према северу Ц. Горе, Рашкој обалсти и Метохији – партизани су због титине војне неспособности, лоших процена и кукавичлука изгубили у борбама око 10.000 бораца и скоро све рањенике (око 5.000). Жалосно је што су то у огромној већини били Срби (у то време преко 70% партизана су били Срби), који су још једном својим животима платили цену своје неслоге и дали животе у борбама против Србаа на страни својих непријатеља.

    1. Trn каже:

      Očigledno da ovaj Sotirović nije jedini „istoričar“ koji kroji istoriju po svojoj želji! Evo ovaj V.Daničić ga je prešišao a i onaj što je pisao „Draža i opšta istorija četničkog pokreta“ Znate šta- nemojte zaboravit na sve ove laži no ih neprekidno ponavljajte, do iznemoglosti. Narod kaže: 100 puta izgovorena laž počne da zvuči kao istina! Možda će i ovo što vi trućate jednog dana počet da liči na neku vašu istinu! Uslov za to je da potpuno nestanu dokumenti i sećanja na vaše nesojluke i izdaju!

    2. Perun каже:

      Ovi dokumenti nisu nestali.

      ——-

      Sudbina Srba i Srbije određena je 1928. godine u Drezdenu

      Šta se to dogodilo u Drezdenu, od 3. do 15. novembra 1928. godine
      na Četvrtom Kongresu KPJ?

      KPJ označila je srpsku buržoaziju i vojsku Monarhije kao svog glavnog neprijatelja, podvlačeći da se borba mora preneti u samu Srbiju, kao bazu hegemonističkog režima, a da ta borba mora da započne priznavanjem otcepljenja etničkim zajednicama koje to žele i oružanim ustankom, odnosno izazivanjem oružane pobune u zemlji, njenim rasturanjem i stvaranjem novih država na ruševinama Kraljevine SHS.

      To se vrlo precizno navodi u dokumentu Kongresa, nazvanom
      „Rezolucija o privrednom i političkom položaju“,
      gde stoji da će se KPJ boriti za uspostavu:
      nezavisne Hrvatske,
      nezavisne Crne Gore,
      nezavisne Makedonije
      i nezavisne Slovenije,
      dok će mađarskoj manjini u Vojvodini dati pravo na otcepljenje.

      Posebna pažnja posvećena je „albanskom pitanju“ za koje su delegati Četvrtog kongresa KPJ rekli da je suštinsko.
      Konstatuje se da je posle Prvog svetskog rata jedna trećina sveukupnog albanskog stanovništva pala pod vladavinu ugnjetačkog režima velikosrpske buržoazije i naglašava da je oslobođenje tog naroda od srpske okupacije moguće samo kroz sveopšti ustanak.

    3. Perun каже:

      Sudbina Srba i Srbije određena je 1928. godine u Drezdenu

      „Velika Albanija“

      U ovom smislu jugokomunisti su te 1928. godine pozvali „Kosovski komitet“ da se digne protiv srpske okupacije, kao i radničku klasu na tom prostoru Balkana da ustanak podrži i pomogne kako bi se spojio ugnjeteni i raskomadani albanski narod i stvorio svoju nezavisnu i ujedinjenu Albaniju. Skrećem pažnju na ovo „ujedinjenu“, pošto se radi o pozivu na stvaranje „velike Albanije“, ovoga što danas imamo;

      Albanija, Kosovo i zapadna Makedonija, prostor nastanjen isključivo Šiptarima, na kojem samo formalno postoje granice.

      U praksi je to jedinstvena teritorija i preostaje samo njegovo proglašenje za jednu državu, sa delom Crne Gore u njoj, što je najavio i Adem Demaći.

    4. Perun каже:

      Sudbina Srba i Srbije određena je 1928. godine u Drezdenu

      E sada dolazimo do „Akcionog programa“
      najvažnijeg dokumenta Četvrtog kongresa KPJ koji izaziva jezu i osam decenija posle tog za Jugoslaviju i Srbe sudbonosnog događaja.

      U njemu se naglašava da u tim danima samo KPJ pomaže borbu potlačenih naroda za oslobađanje od velikosrpske okupacije,
      ali da to jugo-komuniste neće omesti, ni demoralisati.

      Komunisti u spomenutom dokumentu otvoreno pozivaju sve
      nacionalno-revolucionarne organizacije u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori,
      Kosovu i VMRO u Makedoniji, na
      „progon srpskih okupatora, srpskih trupa, činovnika i žandarma, kao i srpskih četnika iz Hrvatske, Slovenije, Dalmacije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Makedonije i sa Kosova“.

      Na kraju dokumenta komunisti pozivaju sve potlačene narode, nesrbe, da odbiju služenje vojnog roka izvan svog zavičaja.

      Neverovatno koliko sve ovo podseća na 1991. godinu.
      Tuđman, Kučan i Alija delovali su doslovno po uputstvima iz Drezdena.

    5. ШУМАДИЈА каже:

      Ви трућате већ 70 година и то све на латиници у пакету са фалсификованим документима у Зборницима НОБ које је писала Озна након рата.

    6. Trn каже:

      Samo tako, samo tako braćo Ćosićevi Srbi! Počeo sam da vam verujem na laž jer je ponavljate bezbroj puta pa ste više ubedili sebe no mene!

    7. Stroja каже:

      Muka je što te ova titoistička smeća: „ŠUMADIJA“ i ovaj Sotirović ubeđuju u besmislice, čitaj bolje Виде Даничић-a on priča kako treba i šta treba. Ovaj Perun, ne zna ništa ko dupe, pa se nešto trudi…

      Ovi što prave od Draže demokratskog talibana, GORI SU OD svakog komuniste.

      U JVUO je bilo mesta za sve rodoljube SVIH političkih uverenja (i svih narodnosti), a jer je to bila LEGALNA i LEGITIMNA VOJSKA! A borili su se sa raznim SAMOVOLJNIM BANDAMA, od Ljotića i Nedića, do Pećanca i jebenog ustaše Tita…

      Samo ti budi bez KOMPROMISA za Pravdu i svoj narod i sve će doći na svoje mesto…

    8. ШУМАДИЈА каже:

      Ћосић је ваш. Био је за време рата код вас у говнарским партизанима

    9. Скојевац каже:

      Ево, да ти покажем да знам да пишем и ђирилицом. За мене она не представља проблем. Проблем је у томе што ви не видите даље од свог носа и не схватате суштину антифашистичке борбе и не показујете ни трунке захвалности према партизанима који су нас одвели у победнички табор. Нигде у цивилизованом Свету нико неће да велича ниједниг квислинга, нацисту или фашисту. Нико у Француској не слави Петена, у Норвешкој Квислинга, у Румунији Антонескуа, Мађарској Салашија или Хортија. И данас се суди онима који су окрвавили руке. Схватите једанпут то и не понављајте грешке Драже, Недића, Љотића, Пећанца, Дангића и остале браће.

    10. Rhetorius каже:

      Скојевац,
      питао сам те за забетониране јаме по Далмацији и Херцеговини пуне покланих СРБА, те генерално ћутање о усташком геноциду? А кад ми објасниш то, имам додатна (не)угодна потпитања ;)

    11. Trn каже:

      Rhetoriuse, odvratna je ta tvoja tolika lažna ljubav i gluma da jedino ti voliš i žališ za stradalim Srbima od ruku fašista. Ti si glavni krivac što je i jedan jedini Srbin stradao jer si otišao u te krajeve da preko klanja i ubistava praviš veliku Srbiju pa si izmakao dupe a srpski narod je plaćao za tebe, bruko! Sam si svojim nečovečnim, podmuklim i kukavičkim izletima radi zločina napravio da hrvati i muslimani sumnjaju u dobre namere bilo kojeg Srbina! I to nije od juče no ceo XX vek! Nemoj molim ti se prolivat tvoje krokodilske suze ni za kim jer si ti rođenjem operisan od žaljenja kao ljudskog osećanja. Tebi je bog usadio samo mržnju prema svemu i svakome. Ti nikog na svetu ne voliš. Kladim se da ni Dražu ne voliš no samo glumiš! Zaudaraš čoveče na kilometar! Hajde mrzi me. Veruj volim kad me ti mrziš jer bih posumnjao u sebe klad bi me ti ne daj bože voleo!

    12. Rhetorius каже:

      Без празних флоскула, узвикивања парола, психоанализе у покушају, ако ти је то могуће…комуњаро-усташа, за тебе важи исто питање!

    13. www.pfass.info каже:

      Те јаме сте ви након 1945. г. зацементирали

    14. Rhetorius каже:

      Те јаме сте ви након 1945. г. зацементирали
      ——————
      Ово те одаје као СКОЈ-евца, опет шепртљав покушај подметања, Сотировићу исфрустрирани.

    15. Stroja каже:

      Potseti me Rhetorius, AH što ne bi Staljin ovde 1945-88!

      Izbetoniro bi brkati Bogoslov, sve redom ovde:
      – ustaše
      – šiptare
      – balije
      – vemereovce
      – srbe engleske seldžuke
      – A odbetonirao Naše Grobnice

      A ne bi ko Tito samo i SAMO Pravoslavne Srbe i Vredne Srbe!
      Peder Broz nije PIPNUO mafiju ovde – ama JEDNOG!
      Niti im plenio imovinu – NIŠTA!
      Oterali natenane svi predratni silnici, sve napolje, a pogotovu ješe!

      A u Rusiji što nestignu da očisti za života, Hruščov peder ostavi da pravi probleme našoj Braći:
      – Čečene (sad ih Putin „pacifizovo“)
      – krimske tatare (najgore koljače koji su i u Srbiji palili sve Crkve i klali stanovništvo)
      – Banderašku gamad
      Sve je to Staljin krenuo da trebi, ali ne stiže…

      Hrvati bi samo mogli da sanjaju o krvatskoj!
      Ali Tito (Čerčil)…

      I onda svi komunisti loši – KAKO?

    16. Скојевац каже:

      Комунисти о усташким злочинима никад нису ћутали. Напротив, и сами су били жртве усташа, и то многи истакнути комунисти из редова не само српског него и хрватског народа (Цесарец, Орешковић, Краш итд.) Иван Горан Ковачић, који је такође страдао од усташке руке, је у поеми „Јама“ најбоље описао размере тог злочина над српским народом, као хрватски комуниста. Ти злочини усташа су и допринели да се српски народ и дигне на масовни устанак и уз вођство комуниста на крају слави победу. Не кажем да је било покушаја да се ти злочини негирају или минимизирају, као код појаве тзв. Маспока 1971. године, али су они, пре свега, продукт западних обавештајних операција против Тита и комуниста и њиховог обилатог финансирања. Западне обавештајне службе су обилато помагале и чувале усташку емиграцију, а у СФРЈ су деловали кроз финансирање разних медија, интелектуалаца и група за продирање у КПХ и државну власт. Ти и такви „комунисти“ су онда покушавали да прећуткују и минимизирају злочине, да представљају усташе као искрене борце против правих комуниста и југословенских родољуба, а све уз благонаклон став својих западних ментора. На жалост, та стратегија западних сила кроз активности на подстицању национализама и поделама југословенских народа, до данашњих дана, је дала резултате. Данас зато сви живимо у провизоријумима од држава, зависни од међународних лихвара, уз њихове похвале да смо на путу демократије. Зато данас њима не сметају већ су им итекако потребни украјински фашисти за њихове глобалне циљеве у борби против братске Русије. Они це затворити очи и над откривеним јамама и силовањима у Украјини. А ви само наставите да их подржавате у томе!

    17. Rhetorius каже:

      Блиједа лаж из прве реченице и покушај избјегавања директног одговора од стране србског изрода, комуњаре. Бољем се нисам ни надао, бесрамни сте били и остали. Не занима ме предавање о томе шта је данас јер то врло добро знам, занима ме зашто сте дозволили бетонирање јама и ћутање о Јасеновцу те генерално о усташком геноциду. То је истина коју не можете негирати и која вас најбоље описује и занавијек оптужује и жигоше као заштитнике усташа. Фуј, гадови комунистички.

    18. Skojevac каже:

      Nije bilo nikakvog cutanja. Pazljivo procitaj moj odgovor. Pa ko je podigao spomen obelezje u Jasenovcu? Slobodno je moglo o tome da se pise i govori, pa su snimani i filmovi o ustaskim zlocinima. Nadam se da si gledao Zafranovicev „Okupacija u 26 slika“. Rekao sam ti i kada je pocelo precutkivanje, ali je Tito brzo slomio „Maspok“ i njegove vodje su zavrsile u zatvoru. Slomio je i ubacenu teroristocku ustasku grupu, a u njenom slamanju je stradao i jedan broj Hrvata kojima je ta ideologija mrznje strana i koji su bili za ocuvanje Jugoslavije.

    19. www.pfass.info каже:

      Бригу комуниста о јамама и хрватском покољу Срба је најбоље означио Крајачић 1966 на отварању меморијалног комплекса у Јасеновцу. Чак је и микрофон био укључен мада он није знао.

    20. ШУМАДИЈА каже:

      Ви партизани величате квислинге, тј. сами себе. Нису четници потписали пакт са Хитлером 1939. г. него ваш Стаљин и нису четници имали споразум са Немцима у марту 1943. г. него ви квислинска фукаро.

  5. Виде Даничић каже:

    тИИИТИНА Бихаћка република

    С немачке тачке гледишта Дража и његови четници били су једина права претња осовинским интересима (мин. иностраних послова Рибентроп крајем 42. г.). Хитлер је рекао да најбруталнијим методама треба очистити све четнике…

    Комунисти су имали савезнике у НДХ. Тако су повећали своју тзв. Бихаћку републику и имали су око 63.000 бораца.Ген. Форнер је рекао да су комунисти у домобранским и усташким гарнизонима без муке добијали храну и оружје…

    Одлучујући ударац комуњарској Бихаћкој републици задала је 7. СС дивиза Е. Савојски, који је растурио ову комуњарску државу без праве борбе…

    Босански корпус је добио наређење Врховног штаба да остави народ и да побегне према југоистоку. Народ србски није смео чеати да дођу усташе и побију их, јер име је тииито био присилно покупио мужеве и синове у своју партизански војску и није их имао више ко бранити од непријатеља….

    Комуисти су током свог повлачења смислили паклени план: тииито је наредио да се силом покрене све србско становништво (не крвати и балије), па је око 40.000 Срба натерано у покрет према Неретви. Циљ: закрчење друмова ради успоравања напредовања Немаца и усраша; спречавање становништва да се повуче у оближњу Гацку четничку зону; етничко чишћење НДХ.

    Ђенерал Дража је јавио влади у Лондону: комунисти натерали народ на покрет, а кад се Немци приближе, народ се оставља Немцима и усрашама; многи су се смрзли на снегу и леду; ситуација је језива…

    Комунисти су се правдали да је србски народ добровољно кренуо за њима. Пети конгрес КПЈ 1948. г., В. Хољевац: „ Знадете ли ви, другови, да ми већ близу две године одгајамо овај народ за нас и наше идеје, а сад да га дамо у руке четницима; не, нипошто!“ Комуњаре су немилосрдно убијале на лицу места људе у народу који су се јадали на жалосно стање. То је била колона смрти пут Голготе на којој се морало на крају умрети.

    В. Дедијер: „Иде вечерас мајка по леду боса, с неким крпама око ногу, које су тако дуге да се вуку по мразу за њом. На леђима у џаку дете кука. Друго вуче за руку, а треће, најстарије, иде и плаче. Нису
    јели ништа већ два дана.“

    Војвода Ђујић: „Комунисти разгласише да Нијемци, усташе и четници иду заједно, да кољу све, све редом. И повукли су за собом доста жена и деце из Лике. Ја сам на висини Грахова сачекивао тииитине колоне и купио тај народ, смјештао га у моја села и касније враћао кућама. Многе жене, међутим, вукле дјечицу са собом: Неће матер да остави дијете.“ (Тииито је раздвојио мајке од деце и око 150-оро деце предао наводно болничаркама. И у кући на Шаторском језеру спалио је ту децу! „Ја сам касније наишао, месец дана касније, снијег је био, а кошчице оне дјечице вириле су из снијега… Једна слика могла би се узети за вјечни споменик: Личанка, мајка која није хтјела да преда дјецу, сјела је на кам,ен шумске стазе, отприлике један километар од оне куће. Још се лешеви нијесу распали, још су били замрзнути. Мајка једно дијете овако на дојку притисла, једно је, на кољенима, ухватило ручицама испод пазуха,а једно лежи на земљи, најстарије, ихватило се рукама око њене ноге. Та слика ми никада не излази из главе. И ко онда не би убијао комунисте, ко не би убијаоусташе.“
    (Извор: М. Самарџић – „Дража и општа историја четничког покрета“)

Коментари су затворени.