Прочитај ми чланак
Фото: Недељник
Чувени доктор Предраг Лалевић, први анестезиолог у послератној Југославији и последњих 16 година лични лекар Јосипа Броза Тита, у великој исповести за нови број Недељника први пут открива непознате детаље из Титовог живота, као и његове последње дане.
Лалевић је у ексклузивном разговору за Недељник открио анегдоте са путовања по свету са Титом и из лова, као и шта се заиста догађало на Брионском пленуму, када је пао Лека Ранковић, како је изгледао злогласни логор у Билећи где је био начелник санитета, али и да је последња Титова тајна била где је, заиста, сахрањен Дража Михаиловић. Он први пут износи и детаље из болничких дана доживотног председника СФРЈ у Љубљани.
Доктор Лалевић се присетио и једног разговора на „Галебу“ – присутни су били само Милош Минић, Јованка и Тито, и његов лекар.
„Тито се окренуо Минићу: A сећаш ли се како смо ишли на преговоре с Дражом? Тада још није било борбе четника и партизана. Сви команданти су дошли на састанак са Дражом. Они се жале како немају пара, како им треба за храну. Један Дражин војник је седео на крају собе и носио нешто налик на руксак. Била је то метална каса. Дража је дао знак и овај се окренуо. Дража извуче кључ и извади неколико златника и преда им.“
У једном тренутку Дража је позвао Тита да прошетају. Узео га је пријатељски под руку: „Је ли богати, јеси ли ти Рус?“
„Нисам, ја сам Хрват“, одговори Тито.
„Aко си“, каже Дража. „Ја немам ништа против Хрвата, ја се борим против усташа.“
„Та Титова прича о Дражи била је са таквим симпатијама, и све нас је то јако изненадило. A Јованка га све време подстиче да прича“, каже Лалевић за Недељник.
„Дража му је тражио 500 пушака, и Тито прича како се договарао са својима да му пошаљу 500 пушака, и у једном тренутку направи паузу. A онда изговори: ‘Морам да признам, Дража је био моја слабост.’ Сви за столом смо били забезекнути. Он је то приметио и пресекао нас рекавши: ‘Верујте ми, да није било избегличке владе у Лондону, Дража би се борио заједно са нама.'“
Фото: Недељник
Фото: Недељник
Но она највећа тајна није откривена: Јованка Броз у једном тренутку питала је где је стрељан Дража.
„Тито ништа није рекао, а Јованка је још више поцрвенела. Причао сам то после Блажи Мандићу, Титовом секретару за штампу, и он ми није веровао. Не бих ни ја себи веровао да нисам чуо и видео својим очима“, присетио се доктор Лалевић за Недељник.
Титов лични лекар тврди и да није истина да Тито није веровао српским лекарима и да је зато ишао да се лечи у Љубљану. Он је, наводи, и пре тога бар једном годишње ишао на контролу у Љубљану, јер је био пријатељ са доктором Брецељом.
Када је Брозу ампутирана нога, опоравак је кренуо добро, али потом је добио уринарну инфекцију и инфекцију бубрега и прикључен на дијализу. Лалевић ексклузивно за Недељник каже да је Тито био на апаратима, у вештачкој коми, од 26. фебруара па све до смрти.
„Ми то нисмо написали у извештају, и то је дало прилику многима да причају како су обилазили Тита, како су га забављали, хранили, разговарали. Потпуне измишљотине. Јер, ми нисмо рекли да је све време био без свести и на апарату за вештачко дисање. Када је преминуо били смо окупљени сви лекари, све сестре које су га неговале. Стајали смо мирно у тишини, десет до петнаест минута. ЕКГ је показивао већ равну линију, респиратор је и даље радио… Срце је дефинитивно престало да ради. Погледао сам професора Брецеља, он ми је само климнуо главом и ја сам искључио апарате. Остали смо још пет-десет минута у потпуној тишини и отишли да пишемо извештај“, казао је Лалевић, између осталог, у великој исповести Недељнику.
Извор: Недељник
